Само две фотографије сам до сада имао Илије Лазића поред његовог старог троногог апарата, који бележи негативе на стакленим плочама. Савршене су те црно-беле фотографије због тако великог формата негатива, величине разгледнице. Зато га је Илија Лазић користио дуго и после његове техничке превазиђености. На фотографији, коју је највероватније сликао Фикар, познати ужички војни музичар, фотограф аматер и власник плаже и кафане “код Фикара”, је Илија Лазић у акцији на ужичкој главној улици или негде у околиним варошицама…
Гордана Мајдов-Марковић: Потразићу слике из истог угла, баш ми личи. А и роба у излогу је та. Само што мислим да је мој Миленце отворио ’63. Питам, па јављам…
Е, овако… и мама и тата су били убеђени да је то – то, где су били обућари је касније (као) била Шиндова радња (тај Нишпромет који сам помињала), па даље Први мај Пирот, па пок. Милац тапетар. Звали смо и првог радника прве продавнице Првог маја, међутим, он каже да ту нису били обућари, већ стамбени објекат, који је прерађен у локал. Пронашли смо слику ћаловог улаза у радњу (прилажем) и уочили пар разлика у односу на ову фотку, тако да су, на залост, те претпоставке отпале. Међутим, има друго полувреме!
Gogisha 007 је простом дедукцијом дошао до закључка да ово на слици мора бити стаклорезачка радња (прозори без стакла испред, слике у излогу). Натерах тату да напрегне вијуге и сети се да ли је неко пре њега обављао услуге те врсте. Једини стаклорезац је био пок. Гулан, али радња није његова. Онда се сетио да је у улици испод главне, од кафане Зелени пијац према А. Ђуровић , био извесни Басур, трговац, који је, између остале гвожђарске робе, вршио и ситније стаклорезачке услуге. Каже да је био ситан човек и старији од њега десетак година (а то одговара опису овог човечуљка са качкетом, на вратима). С обзиром на све то, а и да је и он био Илијин комшија, мислим да би даља истрага могла да крене у том правцу!
