Ту, где где је Ђетиња постаје све плића, низ сам њен ток, безброј пешчаних спрудова, изниклих из саме воде. Ни у једном дану овај речни архипелаг, начичкан низом малих острва и полуострва није исти. Све се то мења готово свакодневно… Зависно од тога колика је снага Ђетиње. Када падају велике кише, када Ђетиња надолази и по пола метра од свог уобичајног нивоа, на очиглед купача та острвца су час тонула, па се опет појављивала на другом месту набујале Ђетиње. Све се то догађа у њеној клисури чије су стрме литице обрасле густом храстовом и грабовом шумом. Узводно од ових спрудова кањон се сужава и прави низ мањих и већих водопада испод којих су се формирали каскадасти базени са потпуно бистром и смрагдно зеленом водом.
Ту где се река слива, снажнога хука, у мање камене каде или базене, стварају се бели као пена снажни водени протоци, красећи ионако прелепу природу, на то као неки нестварни ореол, изнад свакога бука се формира дугин полукруг са раскошним спектром сунчевих боја. У ствари и некад и данас за двадесет минута шетње од најужег цетра Ужица, свако се одједном нађе у дивљој природи, где може да види орла како кружи вребајући змију, или неку другу мању животињу. То је предност који други градови немају. “Ову лепоту упије сваки Ужичанин и носи је до краја живота”.
Зоран Домановић и 39 фотографије из кањона Ђетиње из серијала “Вода”:
