Kada padaju velike kiše, kada Đetinja nadolazi i po pola metra od svog uobičajnog nivoa, na očigled kupača ta ostrvca su čas tonula, pa se opet pojavljivala na drugom mestu nabujale Đetinje.

Ako dođete u Užice, ne propustite priliku da prođete lepo uređenim šetalištem kanjona Đetinje i osetite njegovu neobičnu posebnu lepotu.

Danas, kad se pogleda uTurica, niko ne bi pomislio da je ona pre osamdeset godina bila užička žitnica, kao i plodna dolina gde se proizvodilo najviše povrća.

Đetinja je u gornjem toku sačuvala lepotu, iako je trasa pruge Beograd – Bar narušila mnogo toga.

Danas Đetinja koja teče kroz grad je bez svojih prirodnih obala, virova, sprudova, brzaka i vrbaka.

Užičanima iz mnogih generacija ostaće u sećanju kada je jednom godišnje brana otvarana, obično na Veliki petak, koji se pretvarao u ribolov većine Užičana.

Kotlina Turica tada je bila veoma plodno zemljište koje je hranilo Užice. Tu su bili poznati baštovani, koji su proizvodili povrće na svojim privatnim imanjima.

Tu gde se reka sliva, snažnoga huka, u manje kamene kade ili bazene, stvarali su se beli kao pena snažni vodeni protoci, kraseći i onako prelepu prirodu.

Na samom izlazu Đetinje iz užičke kotline Turice, nalazi se treća užička hidrocentrala.

Na fotografiji je mala brana na našoj Đetinji, odmah ispod Čitakove stene, gde se deo rečne vode izdvaja i izgrađenim jazom usmerava na Teslinu...