Године 1988. 14 јула, у Ужицу се родило дете у породици Ћосић из Крчагова. Рекли су да је то „дете са личним ставом“. Лева рука му је била на лицу, што су окаректерисали као „лични став“:
„Овај дечак је заузео лични став. Замислио се да ли ће да се роди сад или касније“, реко је тада гинеколог Пејовић. Доктор је покушао да му склони руку са лица, али је дечачић упорно заузимао тај положај.
Добрица је постао јунак југословенске штампе и чаршијских прича друге половине деведесетих година 20. века. Године 1999. ишао је у ОШ „Слободан Секулић“ и завршавао је по две школске године за годину дана. Био је посебно љубобитљиво и живахно осмогодишње дете, које је имало фотографско памћење, који је док су његови вршњаци савладавали прва слова и бројке ишао у трећи разред и већ размишљао о средњој школи и факултету. Добрица је у трећој години научио да чита, напамет сабира, множи и дели вишецифрене и децималне бројеве, рачуна као од шале квадрате и кубове. Зато су га прозвали „мали компјутер“.
Медиско лудило око Добрице Ћосића је започело је те 1998. године, када је Министарство за информисање Србије објавило:
Министар просвете фасциниран малим генијем из Ужица
Министар просвете у Влади Републике Србије, проф. др. Јово Тодоровић, примио је деветогодишњег Добрицу Ћосића, ученика четвртог разреда Основне школе “Слободан Секулић” из Ужица, саопштило је Министарство за информације.
“Ученик Добрица Ћосић је један од најталентованијих ученика у Србији, дечак надприродних способности и са високим коефицијентом интелигенције, око 150. Од малих ногу показао је неслућене могућности у математици, па се очекује да крене стопама наших великана – Пупина, Тесле, Миланковића. Министар је показао велико интересовање за школовање овог несумњиво великог талента и генија из математике и сугерисао школи да се направи посебан програм његовог школовања. Ученику Ћосићу министар је поклонио рачунар Пентијум, новчано га наградио и обећао сваку другу помоћ за брзи и несметан развој”.
После се Добрица појављивао на РТС-у, прогласили су га да је нови Никола Тесла. Кренуле су о њему и чаршијске приче: Да његов мозак функционише боље од најбољег суперкомпјутера, да је добио од државе доживотну стипендију, да га је 1999. врбовала и војска са веровањем да је управо он та кључна фигура (као Нео у Матриксу), која ће победити НАТО пакт. Кад год би се појавио у некој емисији, задавали би му математичке задатке, а он би говорио како ће се, због своје натпросечности, оженити у 21. години.
Онда су му поставили питање „Зашто су компјутеру дали твоје име?“
„Поставио сам питање чије решење је имало 17 цифара, што сам напамет израчунао, али је компјутер 15 цифара. Тако сам победио компјутер и због тога су му дали моје име.“
Добрица је математичке операције изводио по некој само њему познатој методи. Његов таленат је примећен када је у четвртој години научио да чита и пише. Пре тога је бројао све око себе „залогаје, степенике“, памтио je регистрације и бројеве телефона. Од пете године је учио енглески, историју, географију… Добрицин отац Ненад је у то време за Ужичку ТВ5 рекао:
„Кад је проговорио већ су биле приметне његове врлине. За нас није био необичан, јер је увек био са нама, али људи су почели примећивати да се разликује од остале деце. Нас је забринуо што је, кад је имао 3-4 године, почео са неким чудним питањима „колико је 4 подељено са 5?“ Од тог момента почиње да ради операције са бројевима. Упоредо са тим интересовао се за историју. Постављао је нека питања на које супруга и ја нисмо знали да одговоримо. Кад је научио да чита прочитао је књигу историја Србије и напамет зна све владаре и значајне историјске датуме Србије. Нас је то све изненадило, а и уплашило…“
Мајка Марија је допунила: „Увек је био уз мене па ме то није изненадило. Увек ћеш приметити нешто на другој деци него на свом. Он је једино био радознао и упоран …“
У то време су Ужичани највише питали да израчуна ког дана ће у било којој години бити неки празник, нечији рођендан или догађај. Добрица није умео да објасни одакле му та способност, али је био апсолутно тачан и није грешио. Поред бројки и историје занимали су га и језици. Завршио је трећи степен енглеског језика, у школи је учио руски и намеравао да упише још неки од светских језика. После четири године у новинама је писало:
„Математички геније из Ужица, дванаестогодишњи Добрица Ћосић похвалио се да је поред многих математичких тајни савладао и скоро све тајне руског и енглеског језика.“
Око свог даљег школовања још тада је имао разрађен план, и гледајући из данашње временске перспективе да све што је рекао за ТВ5 Ужице је и испунио:
„Четврти разред могу, али нећу прескочити због учитељице Јелене Мандић, другова и другарица. Захваљујући директору Бранку Трифуновићу пети, шести и осми разред завршићу за две године. После основне школе уписаћу математичку гимназију, а после тога намеравам да упишем електротехнички факултет.“
У то време осмогодишњи Добрица је волео спорт, посебно фудбал и Дејана Савићевића, са којим се редовно дописивао и од кога је добио компјутер на поклон. Рекао је: „Спорт обожавам. У разреду сам један од најбољих фудбалера, до сада сам добио неколико дресова, најпре од Дејана Савићевића, а затим од Друловића и Симића. Одлично играм кошарку, а у одбојци сам ненадмашан.”
Од завода за издавање уџбеника Добрица је те 1998. добио нови компјутер, који је у време када је ТВ5 снимала у кући Ћосића репортажу, стајао нераспакован, јер је стан у Крчагову, где је живела породица Ћосић – отац, мајка, брат студент и Добрица, био тако мали, само 36 квадрата, да једноставно није имао где да га стави. Око стана тадашње политичке структуре нису имале разумевања, али су Добрицу користили, сликали се са њим и помињали га у својим интервијуима. Социјалисти су претеривали у новинама је писало:
„Нова телевизија (Ужице)
Председник СПС-а Ужице и народни посланик Владан Николић, јуче је у Ужицу отворио студио градске телевизије, „С“ ТВ Ужице. Почетак њеног рада симболично је означио млади, надпросечно талентовани дечак из Ужица, Добрица Ћосић. Тако је, осим постојеће приватне телевизије ТВ5, Ужице добило још једну градску телевизију. Р. П.“
А онда је Добрица нестао из јавности, чуло је се да је у Београду уписао Електротехнички факултет. Касније сам прочитао вест:
„Заслужили посао…
Добрица Ћосић и Гордана Стојиљковић
Од 140 пријављених кандидата за прошлогодишњи програм „БГ пракса”, деветоро студената је добило сталан посао у ЈКП „Београдски водовод и канализација”. Међу њима су студенти електротехнике Добрица Ћосић и Гордана Стојиљковић, који су након шестомесечне обуке добили посао у струци. Пријава за овогодишњу „БГ праксу” траје до 2. маја.
Кроз програм „БГ пракса” сваки студент има свог ментора, а у току праксе обезбеђене су им маркице и топли оброк. Добрица Ћосић и Гордана Стојиљковић кажу да им је обука доста значила, јер им је, поред посла у струци, донела и прилику да изађу на терен и теорију коју су учили на факултету примене у пракси.
– На пракси смо имали прилике да се упознамо са канцеларијским и теренским послом. Свако од нас је имао посебног ментора и у сваком тренутку смо могли да их питамо ако нам нешто није било јасно. Завршила сам Електротехнички факултет, па ми је пракса доста значила, јер током студија овако нешто нисмо имали – прича за Пресс Гордана Стојиљковић. Она позива све колеге да се пријаве на овај програм, јер, како каже, иако не буду добили посао, научиће доста тога на терену. Добрица Ћосић је током праксе имао прилике да види како функционише рад у великим предузећима и надао се да ће након тога моћи да ради у истој или сличној фирми.
– Радили смо свакодневно са својим менторима и колегама и тако смо оно што смо научили на студијама примењивали у пракси. Након само месец дана од завршетка програма позвали су нас деветоро и понудили нам посао. У „Београдском водоводу и канализацији” смо од јануара и засад је све супер – рекао је млади Добрица Ћосић.“
Прошло је доста година на интернету су на неким форумима почели поново да причају приче о ужичком „генијалном детету Добрици“, да је отишао у иностранство да живи, да више није жив, много лажи и претпоставки све док се није огласио сам Добрица Н Ћосић:
“Дакле, моје име је Добрица Ћосић. Имам 22 године и завршавам Електротехнички факултет у Београду. Живим на Звездари, здрав, прав и узбрдо брз. Имам девојку – нисам се оженио. Немам доживотну стипендију од државе. А за остало, ако су ме медији тако скројили (искрено, не сећам се), нека тако и буде!“
Касније сам видео на Добрицином фејс профилу да је путовао по свету и да се оженио својом дугогодишњом љубави Милицом Цветковић Ћосић, да је веома сретан млад мудар човек, да још увек воли фудбал.
