Drvene gredice, izolacija i lim – to je materijal za lokale koji su građeni na nekadašnjem Ćirinom mostu 93-će ili 94-te godine. Dva lokala su data onima koji su ih gradili, a ostale je direkcija, tj opština davala u zakup. To, po mom mišljenju, loše urbanističko rešenje je dobilo i Borbinu nagradu za arhitekturu. Vreme je pokazalo da su lokali na mestu, gde im zaista nije mesto. Za vreme Drugog svetskog rata most je bio prelomljen, tako da to sve što je dodato na njegovu osnovnu konstrukciju ne doprinosi bezbednosti. Kasnije je dodat još jedan deo koji je zatvorio jedan logičan otvor i napravio pravo ruglo, što je urađeno najverovatnije bez dozvole projektanta.
Ipak, nije sve tada tako loše bilo. Nastavljeno je uređenje keja i šetališta pored reke, što se pokazalo dobro, jer sve što je rađeno da bi Užičani sišli do reke, bile su dobre ideje.
