Dva Stamatovića

978

Pričaću vam o dva zlatiborska čeda, o dva Stamatovića. Najzaslužniji su za razvoj Zlatibora, Veljku i njegovom sestriću Milanu. O porodičnom poreklu Stamatovića zna se malo, oni iz Despotovca potiču od rodonačelnika Stamata, imali su staro prezime Miletić i slave Mitrovdan. Stamatovića ima u Crnoj Gori u Piperima, u mestu Rogami, i poznaju muško ime Stamat, koji je i rodonačelnik ovog bratstva. Međutim, njihova slava je Sv. Arhanđeo Mihajlo. I drugi Stamatovići u malom plemenu Zagaraču u Katunskoj nahiji, koji pripadaju tzv. Miloševićima, odnosno grupi porodica Radmanović – Đurić -Stamatović. Stamatovići u Lješkopolju i Zeti su iz piperskog istoimenog bratstva i slave Aranđelovdan. Slično je i sa Miletićima u Gornjim Pješivcima, koji su poreklom iz Zalaza u Njegušima, a odavde su se iseljavali u Srbiju (ne zna se kuda tačno) i u Nikšićku župu. Miletići u Velikom Orašju slave Sv. Arhanđela, a istih ima i na Zlatiboru i u užičkoj Crnoj Gori, sa slavama Sv. Nikola i Sv. Jovan, a u jaseničkim selima Mramorcu, Rajkovcu i Topoli su od Sjenice i slave Đurđevdan. Nas u ovoj priči intresuju Stamatovići, koji slave sv. Nikolu i sv Jovana iz Sirogojna, a naravno oni nisu u srodstvu. Pravoslavlje je garant da ne bude brakova između bliskih rođaka.

Crkva Svetih Petra i Pavla u Sirogojnu (foto sirogojno.rs)width=
Crkva Svetih Petra i Pavla u Sirogojnu (foto sirogojno.rs)

Sirogojno je selo u opštini Čajetina. Nalazi u istočnom delu Zlatibora. Razvilo se oko crkve Svetih Petra i Pavla, sagrađene 1821-ve godine, a zatim i oko škole, zadruge, seoske kafane i pekare. Području Sirogojna pripadaju i sela Drenova, Željine, Trnava i Čičkova. Posle rata Sirogojno je naviše bilo poznato po Savu Jovanoviću Sirogojnu, partizanu dečaku, narodnom heroju i protama Smiljanićima. Danas je najpoznatije po Muzeju “Staro selo” koje je posebna turistička atrakcija. Predstavlja u malom život i izgled drvenih kuća i pratećih objekata, svega etnološkog sakupljenog sa svih strana planine, to je baština Zlatibora koju svi mogu da vide. Čuvene su i sirogojnske pletilje, čiji vuneni džemperi se prodaju u Evropi. Tokom sezone, ovde se organizuju likovni, književni, muzički i drugi susreti, izložbe, predavanja i letnje škole.
Dogodilo se pred kraj pedestih godina prošloga veka, da se zaljube dvoje mladih istog prezimena, oboje Stamatovići iz Sirogojna, iz kuća s različitom krsnom slavom. Rade i devojka retkog imena Đeva (porodici su je zvali Mika). Tada su išli su u srednje škole, venčali su se kada su ih završili. Rade je došao “na miraz” u kuću Stamatovića, Đeva nije imala rođene braće. Umesto Jovandana počeo da slavi sv. Nikolu, kuće i Radovih i Đevinih roditelja su blizu, u Sirogojnu. Njihov sin Milan, “zlatiborsko čedo”, rođen je u Čajetini 1960. godine. Od detinjstva mu je bio uzor rođak njegove majke, Veljko Stamatović, ujak, koji je rođen u Sirogojnu 1927. godine. Veljko je bio učitelj u Rožanstvu, i on “zlatiborsko čedo”, čovek kome su se svi divili. Iako je kasnije bio direktor pro-gimnazije, pravio je svojeručno cigle za novu školu. U vreme kada na Zlatiboru skoro ništa nije bilo izgrađeno, bio je izabran za predsednika opštine. Sa Vlastimirom Pavlovićem, rukovodiocem Poljoprivredno industriskog kombinata “Zlatibor”, koji će ga kasnije zameniti na mestu predsednika opštine Čajetina, uspeo je da dobije kredit za izgradnju klanice u Čajetini. Na sličan način, njegovim zalaganjem su izgrađeni industriski pogoni Metaloplastika, Mladost… Veljko je znao da je turizam budućnost Zlatibora i založio se za izgradnju prvih posleratnih vila i odmarališta. Mali Milan je posmatrao šta radi ujak i čvrsto je rešio da krene njegovim putem.

Veljko Stamatović
Veljko Stamatović

U to vreme se nije moglo napredovati i raditi za svoj zavičaj ako se čovek ne uključi politički, slično kao i u današnje vreme. Tako je Veljko bio sekretar OK SK u Čajetini, sekretar Međuopštinske konferencije u SK u Užicu, poslanik u Veću republika Savezne skupštine. Koristio je svoj veliki politički uticaj da pomogne razvoju svog zavičaja, posebno izgradnji lečilišta na Zlatiboru, bio je redak od lokalnih funkcionara koji su razumeli značaj osnivanja takve ustanove. Vratio se na Zlatibor i kao direktor PIK-a Zlatibor dovršio je mnoge započete poslove. Utvrdio je program razvoja i gradio pogon za preradu drveta Bor, Industriju motora Rakovica, Fabriku hemiskih olovaka Biart. Gradi silose, motel Zelenkadu, restorane, prodavnice… Za Veljka Stamatovića se može reći da je bio čovek neverovatne energije, koji nije priznavao poraz. Bolest ne bira, savladala ga je 1987. Zbog njegovih izuzetnih zasluga u parku u Čajetini postavljena je njegova bista i dato ime jednoj ulici. Odužili se Zlatiborci.
Za to vreme, mladi Milan Stamatović se školovao, završio za tehnologa i ubrzo ušao u politički život. Od 1996. do 2000. godine bio je opozicioni odbornik DEPOS-a u SO Čajetina. Od 2001. do 2004. godine predsednik Izvršnog odbora SO Čajetina, a od 2004. godine do danas, predsednik je Opštine Čajetina. Od 2000. do 2007. godine član OO DSS Čajetina, a od 2007. godine predsednik je OO DSS Čajetina. 2008. godine izabran je za člana GO DSS, a 2010. godine za člana Predsedništva DSS. Iako opkružen stalnim “pljuvanjem” od strane političkih protivnika Stamatović je uspeo da nastavi putem ujaka i dovede turistički Zlatibor u neslućene visine. Izgleda da je Zlatiborcima prirastao za srce po onome “što je više kleveta i laži on je nama miliji i draži”…

Milan Stamatović
Milan Stamatović

Otkako je Milan Stamatović predsenik Opštine Čajetina, planira se 10 godina unapred. Dosta toga je urađeno, čak i više nego je planirano, zahvaljujući dobrom budžetskom planiranju, razvojnim planovima. Najviše sredstava je ulagano u izgradnju infrastrukture, popravci turističke atmosfere podizanjem nivoa usluga. Tokom zimske i letnje sezone, novogodišnjih i prvomajskih praznika, na zlatiborskoj planini bude i do 50 hiljada ljudi. Milan je insistirao na kontroli gradnje, da zgrade koje se grade budu u skladu sa planovima, ali često nije bilo razumevanja nadležnih ministarstava za ove probleme. Njegova ekipa izabranih ljudi u lokalnoj samoupravi dovijala se na razne načine da odgovori potrebama pre svega stanovnika Zlatibora i turista. Uporedo su radili razne kapitalne projekte. Jedan od tih projekata, najveći, predstavlja izgradnju panoramske gondole. Uspeli su da reše finansijske probleme koje su imali, da uplate sredstava za izgradnju i nabavku opreme. Ovo je najvredniji projekat u dosadašnjoj turističkoj istoriji Zlatibora i vrhunac u dosadašnjoj karijeri aktuelnog predsedika Opštine Čajtina. Samom najavom izgradnje gondole porastao je broj investitora, skočila je vrednost nekretnina, što je dalo veliki doprinos rešavanju problema koje je imala lokalna samouprava na čelu sa Milanom Stamatovićem. Sama vrednost ovoga projekata je 14 miliona evra. Uspeh je to, jer ga realizuje lokalna samouprava u kojoj živi 14 hiljada stanovnika. Kamen temeljac će biti položen 19. avgusta 2015. kada će započeti gradnja. Kakva će biti zlatiborska gondola? Biće sa 80 zatvorenih kabina, “Obudojevica” ce biti polazna stanica, neposredno pored Zlatiborske pijace. Trasom dužine 9 kilometara gondola će prevoziti turiste iznad sportskih terena Hotela “Palisada” u naselju “Triangal”, potom preko jezera Ribnica, sve do samog vrha Tornika. Putovanje na ovoj relaciji trajaće petnaestak minuta, tokom kojih se savladava visinska razlika od polaznih 960 metara nadmorske visine do krajnje kote 1.490, samo 6 metara ispod najvise tacke Zlatibora. Kabine će držati takozvana dvostruka žica, koju ce nositi četrdeset stubova rasporedjenih duž trase. Sve kabine imaće posebne boksove za transport ski-opreme. Biće to prva gondola sa zatvorenim kabinama u Srbiji i jedna od najdužih zičara bez međustanica u Evropi. Kapaciteta 1500 turista na sat, gondola će zimi prevoziti skijaše, a u ostalom periodu služiće za panoramsko razgledanja planine.

U opštini Čajetina i Turističkoj organizaciji Zlatibora su posebno motivisani u poslednje vreme. Planina je stekla status najposećenijeg turističkog odredišta u Srbiji, a višemilionska ulaganja u skijališta, hotele, sportske sadržaje, izletišta i restorane daju rezultate. Tokom vremena u kome je Milan Stamatović vodio Opštinu Čajetina, za goste su otvorena vrata uređenih hotela “Mona”, “Palisad”, “Olimp”, “Mir”, “Prezident”, “Novakov dvor”, “Dunav”, “Satelit”, kao i odmarališta “Ratko Mitrović”. Tu su apartmanske vile i konačišta, a sve više turista traži smeštaj u privatnim apartmanima i seoskim domaćinstvima. Na raspolaganju gostiju Zlatibora su izleti do Drvengrada i Mokre gore, Tare, kanjona Uvca, Mileševe, Sirogojna ili Stopića pećine. Razvijan je zdravstveni turizam, Zlatibor je nastavio da bude najbolje odredište za vraćanje i čuvanje zdravlja, naročito uz programe čuvene “Čigote” i pešačke i biciklističke staze.

U Opštini Čajtina pet godina su radili na projektu panoramske gondole. Planirano je da se sa izgradnjom najduže panoramske gondole u Evropi, dužine devet kilometara, od polazne stanice na Obudojevici do na Tornik u jednom delu trase širi i urbani deo Zlatibora. U okolini polazne stanice na Obudojevici, placevi malo veći od 50 ari već dostižu cenu od milion evra. Jedan takav plac već je prodat, a do Nove godine Zlatiborci će oglasiti prodaju još tri slične parcele. Sve analize pokazuju da će gondola Zlatiboru doneti 50 % više gostiju nego što ih ima sada. A, gondola je samo jedan segment većeg i još ambicioznijeg plana nazvanog “zlatni grad”. Milan kao da ga već vidi: – “Stvorićemo ‘Zlatni grad’ na međustanici gondole kod Ribničkog jezera, koji će biti namenjen zdravstvenom i sportsko-rekreativnom turizmu. Neće biti individualne gradnje, već smo se opredelili da na tom području gradimo samo hotele visoke kategorije, sa sportskim terenima i još jednom sportskom halom. Centar Zlatnog grada biće Ribničko jezero, iz koga se Zlatibor danas snabdeva vodom. Izgradnjom vodovoda Sušica i Dobroselička reka, Zlatiborci će dobiti novi sistem vodosnabdevanja, a Ribničko jezero će postati centar sportskog turizma. Želimo da ceo poduhvat bude završen za 10 godina, i tada ćemo imati milion posetilaca godišnje i 10 miliona noćenja.”

Projekat panoramske gondole
Projekat panoramske gondole

Planiranja za panoramsku gondolu nisu ugrozila planirani razvoj mesnih zajednica Opštine Čajetina. Nastavljeno je sa izgradnjom infrastrukture u selima oko dve urbane sredine Čajtine i turističkog gradića “Zlatibora” i dalje na području jedne od najlepših srpskih planinskih visoravni. Da ekipa Milana Stamatovića planira unapred, u stilu “ništa nas ne sme iznenaditi”, potvrđuje i pripremljeno Sušiško vrelo, koje je dato na korišćenje užičkom vodovodu, kada se Užicu dogodila tragična situacija sa cvetanjem algi Vrutačkog jezera…

U Milanovom političkom životu u poslednje vreme su se dogodile značajne promene. Posle povlačenja Vojislava Koštunice sa mesta predsednika DSS, posle izbora na kome nije osvojena parlamentarna većina, Milan rešava da promeni smer svog političkog delovanja. Tokom svog dugogodišnjeg rada za napredak Zlatibora i svoje opštine, Stamatović je stekao napredna politička iskustva koja mogu da se primene u sličnim lokalnim sredinama ali i u Srbiji. Sa Nenadom Popovićem na Zlatiboru, 21. septembra 2014. godine, daje Inicijativu za osnivanje Srpske narodne partije (SNP). Kasnije, kada je zaživela nova stranka i osnovani odbori u celoj Srbiji, krenuo je da radi da se Zlatibor otvori prema Rusiji. Otvorena je kancelarija za saradnju sa Ruskom Federacijom. Njen posao je prvenstveno administrativni, da priprema sertifikate, koji su uslov za izvoz na rusko tržište prvenstveno zlatiborskih tradicionalnih suhomesnatih proizvoda, mlečnih proizvoda, voća i povrća. Postoji mogućnost saradnje u tekstilnoj industriji itd. Kancelarija stalno prikuplja podatke, uspostavlja kontakt sa domaćim proizvođačima i velikim kompanijama na ruskom tržištu. Zatim deluje na povezivanju turističkih organizacija u Srbiji sa ruskim, kako bi se obezbedio dolazak njihovih turista na ovo područje i ne samo tu, već u čitav region, jer je Kancelarija osmišljena kao regionalna. Bavi se i organizacijom za dolazak ruskih investitora. Milan je siguran da će se do kraja godine videti da je otvaranje ove Kancelarije pun pogodak, kao i da će od nje imati koristi i druge lokalne samouprave, pa očekuje da će se napraviti mreža ovakvih kancelarija, koja će umnogome pomoći Srbiji da izađe iz krize. Sem dobrih odnosa sa Rusima predstavljeni su i dva projekta kineskim investitorima za konkretno ulaganje na Zlatiboru. Kineski poslovni ljudi su povodom toga dva puta posetili Zlatibor, a projekti su im se svideli. Milan očekuje da će kinesko ulaganje u ova dva projekta dovesti i brojne druge investitore iz daleke Kine.

Kao što je bio Veljko Stamatović čovek koji je uzdigao Zlatibor u dvadestom veku, Milan Stamatović je proveren čovek za njegovo uzdizanje u tehnološkom 21. veku.