Velosipedi

794

Pre pojave velesipeda poodavno Užičani su mogli spokojno šetati posred ulice i na sredini raskrsnica, sat razgovarati, a da ih ni jedno vozilo ne uznemiri. U glavnim ulicama pojavio bi se retko koji fijaker, pa je kočijaš vikao otegnuto „hoop“, upozoravajući time bezbrižne pešake da mu otvore put. Užicu su pešake prvo uznemirili velosipedi, protiv kojih su stari ogorčeno protestovali. Ostalo je zapisano da je publika izbatinala neopreznog biciklistu, koji je malo brže vozio. U Užicu bolje stojeći građani prvi su imali bicikle, koje su koristili prilikom odlaska na kraće izlete, mahom u Adu. Neki od starijih Užičana su ostavili svedočenja da su članovi užičkog biciklističkog kluba išli na “duže ture” u susedna mesta, gde su održavane priredbe.
Napredni Petar Ćelović osnovao prvi biciklistički klub u Užicu ubrzo su državni službenici počeli da koriste bicikle a momci Zlatiborci su svoje tradicionalne konjiće počeli da zamenjuju biciklima. Fotografije koje sam izabrao zato što se izuzetno vidi kako su izgledali bicikli u vremenu između dva rata. Na trećoj fotografiji su različite generacije mladih Užičana ispred radnje Ere Milivoje na Rakijskom.
Danas u Užicu imamo Milivoje oca i sina koji u svojoj biciklistiškoj radnji mogu nam sklopiti bicikl po želji, sa posebnom cenom za svakiugrađeni deo bicikla.