Rimskih spomenika, koji pripadaju epigrafskoj zbirci užičkog muzeja, ima 29. Od toga 6 žrtvenika i 14 nadgrobnih spomenika tipa cipusa, stele i kocke. Ostalo su spomenici tipa lavova, koji se svojim posvetama i reljefnim predstavama uklapaju u tipične spomenike zapadne Srbije i istočne Bosne, odnosno istočnog i jugoistočnog dela rimske pokrajine Dalmacije. Ti spomenici su belezi, nemi svedoci boravka Rimljana na prostoru Užica i njegove bliže okoline.
Nažalost, spomenici su godinama propadali, iz decenije u deceniju, umesto da svedoče o Užicu kao starom evropskom naselju. Neki od njih su su bili prava izložba neodgovornosti, dokaz da zaista o istoriji onoj pre 1941. nismo vodimo računa decenijama, što se iz priloženih fotografija, koje su fotografisane tokom kampanje koju smo radili na TV 5 Užice u drugoj polovini prve decenije 21. veka, sa predlogom da se rimski belezi zbrinu u lapidariju u jednom od nekadašnjih tunela trezora zrgade predratne narodne banke, u kojoj je danas narodni muzej. Neke priloge iz te dobrovoljne kompanje su prenele i druge televizije. Da li je to pomoglo arheologu Ljiljani Mandić da se ta ideja i ostvari, nikada nisam saznao, ali kada mi je Ljiljana poslala njenu knjigu, mislim da mi se na taj veoma lep način zahvalila.
Jedan od ciljeva sajta “Užičanstveno” je da se što manje toga iz prošlosti Užica zaboravi, bilo to ono dobro ili loše…
Spomenik na plaži nekada je stajao na betonskom postolju išaran sprejovima. U profilisanom ramu, na spomeniku, natpisno polje udubljeno je bez teksta. Gore su dve girlande u profilisanim poljima. Na desnoj bočnoj strani su predstave šumskog drveta, vidljive samo sa desne strane. Gore girlande. Ovaj spomenik je pronađen u Užicu, ali podatak gde je pronađen izgubio se u vremenu. Najverovatnije se to dogodilo u prvoj deceniji 20 veka.
U blizini njega se nalaze se još dva kamena, po meni to su samo običani poluobrađeni monoliti nađeni u blizini, koji su se igrom slučaja tu našli.
Kod stepeništa prema 4. osnovnoj školi bila su dva spomenika. Prvi sa leve strane, nadgobni spomenik od krečnjaka, u obliku kvadra, dosta je oštećen. Napred, u natpisnom polju tekst potpuno izbrisan. Na bočnim stranama u profilisanim poljima Atis u tipičnom stanju žalosti. Na obe strane dole vinova loza. Spomenik je nađen u blizini bivše Kremića kafane. Sa desne strane stepenica, koje vode ka školi, bio je nadgrobni spomenik od krečnjaka, u obliku kvadra. Na plitko uokvirenom polju, natpis potpuno izbrisan. Dole, ornament lišća i grana vinove loze, slabo vidljiv. Leva bočna strana očuvana. U plitko uokvirenom polju Atis u stavu žalosti. I ovaj spomenik je nađen na mestu gde i predhodni.
Godine 1961. u opštoj građevinskog euforiji, tada kada je federacija obezbedila sredstva da se jedan kopletan grad posveti komunističkoj pobedi i Josipu Brozu, tri su značajna rimska spomenika uzidana u potporni zid na ulazu u mesto zvano “Borići”, na brdu iznad muzeja. Od tada su ovi spomenici izloženi najgorim vremenskim uslovima i nepogodama, kao i delovanju korova. Jedan od ovih spomenika potvrđuje ime mesta koje se nalazilo na mestu današnjeg Užica, keltskog, a kasnije rimskog Kapedunuma. To su sledeći spomenici:
Ovaj spomenik od krečnjaka, napred u uokvirenom polju, gore lučno zasvedenim, predstavlja konjanika raširenih ruku, koji u levoj ruci nešto drži. Nađen je u Užicu, na mestu gde je izgubljen u vremenu. Po mojoj arhivi, ali ne mogu da budem 100% siguran, ovaj spomenik je pronađen u blizini Kamenog korita.
Na istom mestu je nadgrobni spomenik od krečnaka, plitko udubljeno i uokvireno natpisno polje, dosta oštećen sa gornje leve strane, a tekst izbrisan. (Ovaj spomenik govori i o stručnosti onih koji su ga uzidali u pozidu, okrenuli su ga naopako.
Sledeći rimski spomenik je jedan od najznačajnijih spomenika, zato ću mu posvetiti više pažnje. Žrtvenik je od krečnjaka, dimenzija 1,00 x 0,45 m. Gore akroterije u uglovima, a u sredini ornament koji više nije vidljiv (Vulić: bukranion). Nađen u Užicu i prenet u užičku gimnaziju, a odatle je 1961. godine uzidan na poziciji do predhodnog. Na njemu piše, po arheologu Vuliću:
L(ibero) p(atri) Cap(eduni)
T. Aurelius Pro
vincialis
ob honorem
IIviratus
v(otum) s(olvit). I(ibens) m(erito)
Vulić je skraćenicu Cap(…) u natpisu ovog, kao i narednog spomenika, razrešio kao Cap(eduni), smatrajući da je reč o imenu antičkog grada (municipium Capedunum) na teritoriji Užica.
I sledeći spomenik je veoma bitan. Žrtvenik je, od krečnjaka, dimenzija 1,00 x 050 m. Da se naslutiti da je gore na kapitolu bila rozeta. Nađen je u Užicu, na lokalitetu “Pašinovac”, na imanju Raca Dedovića, prenet u užičku gimnaziju, a 1961. uzidan u ovaj potrporni zid, gde stoji do prethodnog. Po Vuliću, tekst se čita:
Lib(ero) p(atri) C(apedunensi)
T. Aur(elius) Ni
grinus
cas(rum) p(ro) p(arte)
Kada sam proučavao užičke rimske spomenike ugrađene u ovu pozidu, primetio sam da je poprilično ispucala, naročito u delu više spomenika i da postoji opasnost da se sruši, kao ona na Slanuši. Tu i tamo voda je sprala malter oko kamenja, pa postoji opasnost da se neki surva na ulicu ispod (Dimitrija Tucovića na Dovarju). Zato koristim priliku da na vreme skrenem pažnju. Kada bi se uklonila puzavica, koja odozgo prekriva pozidu, kamenje koje može da se otisne zasigurno bi se videlo. U svakom slušaju i ove važne istorijske belege o trajanju naselja Užica treba preseliti u lapidarij Narodnog muzeja.
Nekada su se spomenici pre lapidarija nalazili u dvorištu muzeja, kod vrata tunela zv. “Drvljanik”, nisu bili natkriveni i bili su izloženi uticaju vremena. Taj deo dvorišta je dosta vlažan, što se vidi i sa snimljenih fotografija. Tu je bio žrtvenik od krečnjaka, dimenzija 1,05 x 052 x 032 m, po sredini natpisnog polja koso polomljen, gore akroterije u uglovima, a u sredini rozeta. Nađen je 1900. godine na mestu gde je pozorište na trgu, gde je nekada bila Artiljerijska kasarna, prenet u užičku Gimnaziju, a odatle 1948. godine u Muzej. Na njemu je tekst koji se, po arheologu Vuliću, čita:
I(ovi) o(ptimo) m(aximo) Partino
C. Iulius Rafus
trib(unus) coh(ortis) mil(iariae)
Del(matarum) pro sal(ute)
i l(ibens) p(osuit)
Znaci za rastavljanje reči u redu 1 i 2 su u obliku tačaka. Po Vuliću, u redu 5 i 6 izradirano ime carevo, a u redu 3, između reči coh(ortis) i mil(iariae), jedna od pola izbrisane vertikalna crta, verovatno br. I.
Sledeći nadgrobni spomenik je od krečnjaka, oblika kvadra, dimenzija 1,62 x 0,64 x 08,9 m. Pri vrhu, na uglu prednje i leve bočne strane, neznatno oštećen. Napred, u trostruko profilisanom natpisnom polju, tekst potpuno izbrisan. Gore dve girlande, a pri dnu spomenika sud iz koga izvire vinova loza, koja uokviruje i ivične strane natpisnog polja. Na bočnim stranama u profilisanim poljima levo i desno prestave Atisa u običajnom stavu žalosti . Iznad polja girlanda, a pri dnu grozdovi vinove loze.
Nađen u selu Ježevici, lokalitet “Crkvenac’, prenet 1932. na imanje Stanimira Jelića, a odatle 1951. u muzej.
Sledeći spomenik je sličan predhodnom, takođe nađen u Ježevici, na istom lokalitetu. I on je 1951. prenet u muzej. Na fotografiji su oba spomenika: levo prvi, desno drugi
Naredni spomenik je od takođe od krečnjaka, oblika kvadra, dimenzije: 1,62 x 0,84 x 080. Sa prednje i desne bočne strane, pri vrhu i pri dnu, dosta oštećen. Napred u profilisanom ramu, udubljeno natpisno polje, a tekst potpuno izbrisan. Na levoj bočnoj strani, u profilisanom polju, reljefne predstave girlandi, između kojih su, jedna iznad druge, nekada bile vidljive tri ljudske glave. Sada vidljive samo najniže, a srednja se jedva nadzire. Između srednje vijuge obe girlande i okvira, nazire se po jedna veća ptica. Na desnoj bočnoj strani, u udubljenom polju, cvetne volute, a iznad i ispod njega delimično vidljivi biljni ornamenti. Nađen je u selu Otnju, kod kuće Jovana Bondžulića.
Nadgrobni spomenik od krečnjaka u obliku kocke, dimenzija 0,60 x 0,66 x 0,77 m. Sa prednje strane dosta oštećen, a desna bočna strana odlomljena. Napred, u udubljenom polju, muškarac leži na klini, a desno od njega sedi žena u dugoj haljini, okrenuta en face. Na bočnoj strani konjanik koji, izgleda, drži luk. Po podacima kod N. Vulića, na desnoj bočnoj strani nekada je bila vidljiva ljudska figura.
Ovaj spomenik je bio postavljen na pijaci u Užičkoj Požegi 1862. godine, a odatle 1948. prenet u muzej. Sada je u lapidariju muzeja.
Ovo su bili spomenici do kojih sam kao običan građanin Užica mogao da dođem, da ih dodirnem i fotografišem, tokom mog istraživanja i prikupljanja građe za fikciju “U dolini reke Diotis”. Spomenike koji su u to vreme bili u depou Narodnog muzeja, opisala je Radmila Zotović u jednom od “Užičkih zbornika”. U današnje vreme ih možete videti u lapidarijumu.
Godine 2011. je u užičkom Narodnom muzeju otkriven Lapidarijum antičkih spomenika, pronađenih na području Užica i okoline, koji su u antičkom periodu bili deo rimske provincije Dalmacije. Izbor spomenika i arhitektonske plastike nastao je kao rezultat dugogodišnjih istraživanja velikog broja naučnika, a autorka izložbe je bila arheolog Ljiljana Mandić. Za realizaciju više projekata Narodnog muzeja u Užicu u 2011. godini, Ministarstvo kulture je izdvojilo 4.361.000 dinara, od čega je tri miliona dinara izdvojeno za otvaranje lapidarijuma. Stalnu postavku čine 23 eksponata.
