Snagom očuvao položaj

352

Podnarednik Milija Selaković bio je izuzetno snažan čovek, stari meštani Šljivovice mogli su to na delu često videti.

Selaković Milija
Selaković Milija

Ratni drugovi imaju isto mišljenje, navode jedan događaj sa Veternika, zahvaljujući kome je ovaj hrabri ratnik ušao u viteški red. Srpska artiljerija je dugo odolevala silnim napadima bugarske pešadije, odlučne da položaje zauzme bez obzira na ogromne žrtve. Svakog trenutka situacija je postajala sve kritičnija, ratnici nisu mogli da zaustave sve žešće nalete, niti uspevaju da povuku sva oruđa. U odsudnom trenutku vojnike zahvata malodušnost i panika, ostavljaju haubicu i napuštaju položaj.

Ostao je samo Milija Selaković, čiji viteški gest nikog nije iznenadio, drugovi su već navikli na njegove samoubilačke akcije. Ponosni junak nije želeo da ostavi svoju haubicu, nekom čudnom snagom uspeva da je odgura na novi položaj. Gledajući ovaj hrabri poduhvat, posramljeni ratnici njegove desetine pritiču mu u pomoć i stvaraju novi centar otpora. Ubrzo se okupila i glavnina jedinice pred kojom se zaustavila neprijateljska bujica.

Za mnoga slična junaštva Milija Selaković je odlikovan Zlatnim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima (FAO 11.102), a za vernost otadžbini Albanskom spomenicom.

Rezervni podnarednik Milija Selaković rođen je 16. marta 1889. godine, u porodici siromašnih kremanskih zemljoradnika, u kojoj je sa brojnim ukućanima proveo mladost. Posle povratka iz rata, oženio se Gvozdenijom Božić iz Šljivovice, a pošto njeni roditelji nisu imali muških potomaka preselio se u njihovu kuću gde je proveo čitav život. U ovome braku rodile su se kćeri Stojana, Ljubinka i Stojka.

Milija se sa suprugom bavio poljoprivredom, podizao i školovao svoje devojčice i živeo mirnim seoskim životom. Međutim, jednog nesrećnog dana zbio se tragičan događaj u susednom domaćinstvu, koji je iz osnova izmenio sudbinu velikog junaka. U jednoj tuči, nehotično pogođeno kamenom, poginulo je muško dete njegovog komšije. Ubistvo je smišljeno pripisano došljaku i nevino osuđen čovek odlazi na izdržavanje dugogodišnje robije. Osećaj nepravde, dugo tamnovanje i mnoga stradanja i muke podnete tokom ratovanja narušile su mu zdravlje. U matičioj knjizi umrlih sela Šljivovice stoji zapisano da je, 9. avgusta 1944. godine, Milija Selaković umro u 55. godini od tuberkuloze pluća.