Ovaj decembar nije bio naklonjen užičkoj kulturi. Zbog lošeg grejanaja i zbog lošeg projekta grejanja, neplaćenih računa za grejanje do tada, pozorište je bilo prinuđeno da obustavi rad. Pre nego su obustavili rad škola Andrija Đurović je u sali pozorišta održala koncert u čast dana škole. Bio je i hor i orkestar, vokalni i istrumentalni solisti. Sve je to pripremio nastavnik Miko Parišić a izuzetno se istakla Vesna Pešić koja je na harmonici osvirala “Dunavske valove”. Bila je u holu izložba likovnih radova koje je izabrao nastavnik Vasilije Đuričić.
Užički “klinci” koji su voleli rok i pop muziku oni koji su svirali a i oni koji su sušali su sve “upijali”. Nije bilo dana da se nešto od svetskih modnih trendova pojavi na užičkim ulicama, na igrankama, matineima. Naravno ove novine koje je donosio rok tremd u Užici nisu naišle na prihvatanje tadašnjih kulturnih radnika i lokalnih novinara. Užičkim rokerima nikada nije dat značaj koji su zaslužili. Oni su bili ti koji su zabavljali generacije i davali novu dimenziju života u tada Titovom “crvenom gradu”. To tada nije bilo nije bilo nimalo lako ako se uzme u obzir da je to bilo vreme “verbalnoug delikta”. Nisu se trpeli novi idoli mladih, Titova slika je bila svuda, u fabričkim halama, učionicama, ulicama, berbernicama, šah klubovima… svuda. Taj pritisak na urbanu omladinu i njihovu želju da uživaju u onome što im se sviđa popušta posle demonstracija 1968. i sve manje se čuje: „Sve to dolazi sa trulog zapada, to moramo izbaciti kao trule jabuke iz košare”. U svakom slučaju svako je dobio “truli zapad” onako kako ga je zaslužio.
Po svemu sudeći baš zbog epiteta “Titovo” Užice je na njih i njihovu muziku i modu gledano sa najveđim prekorom u državi. Ko su bili prvi užički pioniri rok muzike? Prva generacija muzičara urbanog T. Užica, urbana gerila, zaslužila je da im damo značaj koji zaslužuju. Nabrojaću prve užičke rokere, njihove profesije i gde su proveli većinu svog života. Prvi užički rokeri su: 1. Pavle Zarić Ricko – muzičar u živeo u švajcarskoj, danas na Zlatiboru 2. Jovica Mitrašinović – Muzičar živeo u Užicu. 3. Đorđe Vasić – Pevač, živi u Užicu 4. Milan Đurić – Radio u užičkom Mupu 5. Mišo Kovačević zv. Loknica – bio službenik u Užicu 6,7. Braća Zagorac Jovan i Nenad – odselili u Beograd 8. Mišo Čvorović Čvorak bio privatni preduzimač u Užicu 9. Sveto Vuković – ekonomist u Beogradu 10. Konstantin Krželić Kokan – službenik u Beogradu 11. Dragan Petronijević Švrćo – ekonomist u Korunu 12. Velimir Savić Sava – radio kao eliktričar u Beogradu 13. Marsilija Stojan Cole – Živeo u Parizu 14. Dragan Stanković – direktor Centra u Užicu 15. Ljubiša Drobnjak – precizni mehaničar u Valjaonici 16. Dragan Božović – radio kao novinar TV Titograd 17. Branko Velimanović – arhitetka u Beogradu 18. Milan Jeftić – biznismen u Užicu 19. Mišo Lomec – bubnjar, živeo u Sloveniji kasnije na Jelovoj Gori. 20. Mijajlović Bore – grafičar u užičkoj štampariji. Pevač, gitarista, bubnjar.
“Sloboda” je postala vicešampion i iza Radničkog iz Kragujevca koji je imao bod više. U novom prvenstvu 1968/69. Snagu tima „Slobode“ su činili: Aranđelović, Novaković, Jokanović, Marić, Jokić, Dogandžić, Femić, Muratović, Gardić, Ivetić, Đurić, Jagodić, Đoković, Kutlešić, Cerović, Simović, Barjaktarević, Sljepčević, Knežević, Debeljački, Antić, Andrić, Kačar i Vukašinović… Sa novim trenerom Krešimirom Arapovićem ostvarili su najveći uspeh koji je Sloboda postigla takmičeći se u drugoligaškom društvu. U jesenjem prvenstvu „Sloboda“ je osvojila prvo mesto i sve do 25. Kola prolećnog prvenstva bila jedan od glavnog kandidata za prvaka Istočne grupe Druge lige, odnosno za osvajanje drugog mesta koje donosi ušešče u kvalifikacijama za ulazak u Prvu saveznu ligu. Što „Sloboda“ nije uspela da izbori plasman koji obezbeđuje učešće u kvalifikacijama bila je podela u derbiju sa „Radničkim“ u T. Užicu (0:0), koji je posmatralo 7000 gledalaca.
U holu Društvenog doma na improvizovanom bazenu održano je opštinsko takmičenje brodomodelara na kome su se takmičili klubovi “maladih tehničara” uz Užica i okoline. Prvi je bio Vidoje Drndarević iz osnovne škole u Krvavcima ( Istaknuti llan KP u Užicu, član je SPS od njenog osnivanja, Političar sa najduđim stažom u gradskoj kući.Do sada je obavljao veliki broj funkcija, šest puta je biran za odbornika. 1989. izabran je za predsednika Veća mesnih zajednica, a nakon prvih višestranačkih izbora, obavljao je funkciju potpredsednika SO Užice, na kojoj je ostao i u drugom sazivu… Ove 2020. je član Gradskog veća zadužen za oblast brige o porodici, zdravstva i socijalne politike. Drugi Miroslav Jevtić koji je imao samo 6 godina i bio pravo iznenađenje za sve prisutne. Treći je bio Milorad Gajić iz Oš. “Nade Matić”.
Teško je setiti se godine u kojoj je se dogodilo toliko važnih događaja kao što je to 1968. Godina. Dogodio se najveći bunt mladih u istoriji, od Varšave do Londona, od Berklija do Berlina, od Pariza do Beograda. Njihov cilj je bio novo, pravednije društvo – slobodno, miroljubivo i solidarno. Politička elita, slično kao na Zapadu i Istoku na studentske zahteve odgovorila je represijom. Studentski pokret nije srušio reforme. Politička elita SFRJ je to učinila, nisu bili spremni da društvu daju više slobode, da se odreknu moći partiske države. Slično je bio i na zapadu kada kapital bio u pitanju.
Što se tiče rok i pop muzike bila je ovo u pravom smislu istorijska godina. Grupa 220 objavila je svoj prvi album “Naši dani” – ujedno prvu long plej ploču domaće pop muzike. Na svetskoj rok sceni pojavilo se mnogo antologiskih izdanja. Nabrojaću neke od njih: Grateful Dead “Anthem Of The Sun”, Frenk Zapa “We’re In It Only For Money”, Smal Fejsiz “Ogdens’ Nut Gone Flake”, The Brds “The Notorious Byrds Brothers” i “Sweetheart Of Rodeo”, Pink Flojd “A Saucerful of Secrets”, Iron Berflaj “In-A-Gadda-Da-Vida”, Areta Franklin “Lady Soul”, Velvet Andergraund “White Light/White Heat”, Big Brader & Holding kompanija sa Džanis Džoplin “Cheap Thrills”, Nil Jang “Neil Young”, Kridens Clirvoter Rivajvl “CCR”, Kream “Wheels Of Fire”, Sajmon & Garfankl “Bookends”,Dorsi “Waiting For The Sun”, Touns Van Zant “For The Sake Of The Song”, Leonard Koen “The Songs Of Leonard Cohen”, Van Morison “Astral Weeks”, James Tejlor “James Taylor”, Džimi Hendriks “Axis – Bold As Love” i “Electrik Ladyland”, Roling Stons “Beggars Banquet” – The Bend “Music From Big Pink”. Posebnost su dali i Bitlsi svojim antologijskim “White Albumom” koji je, rekordnom brzinom i prvi put uz kritike, objavio zagrebački Jugoton.
Ove 1968. godine.Užičani su najviše razgovarali o ovim događanjima. U januaru, februaru i martu se dosta diskutovalo o Vijetnamskom ratu kao i o Američkom bombarderu Boing B-52 koji se srušio na Grenlandu dok je nosio 4 hidrogenske bombe. O Titovoj poseti Avganistanu, Pakistanu, Kambodži, Indiji, Etiopiji i Egiptu. O 400 isključenih iz SKJ (Tito je 30. 12. najavio čistku konzervativaca). Pratili smo Zimske olimpijske igre u Grenoblu u Francuskoj. MI mladi smo pratili šta se događa sa Bitlsima. Otišli su u Indiju, na Maharišhijev kurs transcendentalne meditacije. Gde su ostali različito vreme, napisali su dosta pesama. Tamo su bili i Mija Farou, Donovan a onda nas je Iznenadio Politikin zabavnik koji ke prešao na format časopisa.
U aprilu sve je iznenadila vest da je borac za ljudska prava Martin Luter King je ubijen u Memfisu. Pratili smo Pesmu evrovizije, pobedila je numera iz Španije. Naši “Dubrovački trubaduri” su bili sedmi s pesmom “Jedan dan”. Pažnju Užičana je izazvala vest da Studenti protestvuju protiv Vijetnamskog rata ispred američke čitaonice u Beogradu, gde su se potukli se sa milicijom. Na TV smo pratili Tita u poseti Japanu, Mongoliji, SSSR i Iranu i 40 – tu dodelu Oskara, više nije bilo tri zasebne kategorije za crno-bele i kolor filmove. Najbolji film je bio „U vrućini noći“, ukupno pet nagrada od sedam nominacija; najbolji strani film je bio čekoslovački „Strogo kontrolisani Vozovi“, u užoj konkurenciji su bili naši “Skupljači perja”.
Mnoge je Iznenadio predlog da se naziv pokrajine skrati u Kosovo i koristi oznaka “Albanac” a ne “Šiptar” jer je zvanični albanski jezik na Kosovu isti kao u Albaniji, tj. južni dijalekt. Mehmet Hoxha je išao dalje na sednici SSRN Srbije rekao je: „Ako 370.000 Crnogoraca može imati republiku, može i 1,2 miliona Albanaca na Kosovu“.
Na samom početku maja u Parizu počele su studentske demonstracije, koje su se kasnije proširile na ceo svet. U Beogradu su studentske demonstracije započele 3. maja, prve u komunističkoj Jugoslaviji. Zatim su se proširile na druge univerzitetske centre u Jugoslaviji. Studentski pokret u Beogradu bio je nešto drugačiji, od onog na Zapadu, ali i na Istoku. Mladi su zahtevali da se birokratiji na vrhu svemoćne KPJ ograniči vlast, kao i “crvenoj buržoaziji”, koja je u ime radničke samouprave preuzimala sve veći deo društvenog bogatstva. Zahtevali su više slobode govora i okupljanja, uključujući poštovanje autonomije Univerziteta, i podigli svoj glas protiv policijske brutalnosti i represije. Ove 1968. zabrana knjiga, novina, časopisa, filmova bile svakodnevna pojava. Ovog juna, policija je pucala na studente, nemilosrdno ih tukla, kao i profesore koji su ih uzimali u zaštitu. Nijedan policajac nije kažnjen, nijedan političar nije podneo ostavku – naprotiv. Posle čuvenog govora Josipa Broza Tita, devetog juna na državnoj televiziji u kojem je studentima dao pravo, a čitavoj jugoslovenskoj javnosti još jednom je dokazao svoju državnu mudrost i lukavost, partijska i policijska represija je prestala kao i protesti. Daleko od javnosti, studenti, pre svega sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, ispitivani su, hapšeni, suđeni, zatvarani, profesori progonjeni i na kraju proterani sa fakulteta.
Krajem maja Dobrica Ćosić na sednici CK SK Srbije izjavio da se na Kosovu vrši teror nad Srbima i da kosovske vlasti ništa ne čine da bi to sprečile, kritikovao je položaj Srbije u SFRJ… A storičar Jovan Marijanović je kritikovao stvaranje “veštačkih nacija” (Muslimani, Crnogorci); CK se ogradio od ovih stavova, ovaj događaj označio je početak Ćosićevog disidentstva. On i Marjanović će biti isključeni iz CK.
Ovog maja pažnju Užičana su skrenula i ova događanja: Filmski festival u Kanu prekinut iz solidarnosti sa radnicima i studentima. Eksplozija na železničkoj stanici u Beogradu, 14 povređenih (Ivan Jelić pogubljen 2. novembra).
Od 5 do 10 juna U Italiji je održano Evropsko prvenstvo u fudbalu. Titulu evropskih prvaka je ponela Italija, koja je u drugoj finalnoj utakmici savladala Jugoslaviju 2:0. Palestinac Sirhan Sirhan u atentatu u Los Anđelesu smrtno ranio američkog senatora Roberta Kenedija, mlađeg brata ubijenog predsednika Džona Kenedija.
Polovinom Jula dogodila se tragedija u beogradskom bioskopu Dvadeseti oktobar. Hrvatsko revolucijonarno brastvo je poturilo bombu u čijoj eksploziji je poginula jedana osoba, a 77 je povređeno.
U Avgustu najviše pažnje su izazvale Trupe Varšavskog pakta predvođene Sovjetskim Savezom koje su upale u Čehoslovačku i okončale Praško proleće. (3. avusta dogodio se Sastanak u Bratislavi lidera Čehoslovačke i pet zemalja Varšavskog pakta. Bratislavska deklaracija ističe međusobnu solidarnost i očuvanje socijalizma. Petorica konzervativaca iz čs. politbiroa uručila “pozivno pismo” Brežnjevu, izgovor za invaziju -otkriveno 1992). Vlada SFRJ izražava krajnju zabrinutost zbog nelegalnog ulaska stranih trupa i okupacije Čehoslovačke, koji “predstavlja najgrublji vid gaženja suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne nezavisne zemlje, kao i direktno negiranje opšte-prihvaćenih principa međunarodnog prava i Povelje UN”. Podignuta borbena gotovost (kopanje rovova i pozivi na vojne vežbe narednih nedelja). U Beogradu organizovan protestni skup…
Rok časopis „Džuboks“ nas je obavestio da je objavljen singl “Hej Džud”, kad smo ga nabavili bili smo oduševljeni. To je bio i najuspešniji singl Bitlsa.
Smejali smo se događaju kada je u Kini Mao Ce Dung poslao poruku radnicima na univerzitetu, naziva ih trajnim upravnicima obrazovnog sistema i poklonio im sanduk manga, koji je više od godinu bio religiozno obožavan.
Ovog avgusta Tito je bio u poseti Pragu, poseta je odlagana od jula. Dosta se Užicu razgovaralo kako je SFRJ dogovorila sa Svetskom bankom kredit od 16 miliona dolara za uvoz industrijske opreme – od 1949. SB je obezbedila 350 miliona dolara, dat je grant od 50 miliona dolara za prugu Beograd-Bar. Na svim nivoima (savezni, republički, opštinski, preduzeća) u SFRJ je uloženo dve milijarde dolara stranih zajmova, ne računajući stabilizacione kredite, pomoć posle rata i sl.
Dogodio se prvi test američke rakete UGM-73 Poseidon koje je bilo prvo lansiranje rakete sa broda.
U Septembaru Politika je obavestila da je Austrija je prva zapadna zemlja koja prima sovjetski gas. Užičani su se složili da Užice gas nikad neće doći… Nisu bili u pravu. U „Politici smo pročitali da Italija i Grčka uveravaju SFRJ da neće koristiti pritisak Varšavskog pakta za oživljavanje starih komplikacija. Albanija je napustila Varšavski pakt zbog invazije na Čehoslovačku (nije aktivno učestvovala još od 1962). Na opšte čuđenje dozvoljena slobodna upotreba albanskih nacionalnih simbola na Kosmetu.
Razgovaralo se o Sovjetskoj misiji Zond 5 koja je nosila životinje na orbitu oko Meseca. Pratila se četiri godine operacija prenošenja hramova u Abu Simbelu, na 65 metara višu poziciju iznad Nila.
Ovog septebra se srušio se pešački most u Titogradu, šestoro ljudi nastradalo. Zatim je veliku pažnju izazvalo upozorenje Predsednika SIV-a Mike Špiljaka upozorava Bugarsku protiv teritorijalnih pretenzija i eventualnog napada na Jugoslaviju – bugarska vlada zvanično demantuje to na kraju meseca. A onda se dogodila eksplozija bombe u garderobi beogradske Glavne železničke stanice, bilo je više povređenih. Za taj terorizam osuđen je Miljenko Hrkač.
Boing 747 predstavljen javnosti, prvi let je zakazan u februara 1969. godine.
Prvog oktobra dosta pažnje je izazvala vest da je kod Pariza pronađeno telo Stevana Markovića, telohranitelja Alana Delona. Bio je to početak početak Afere Marković u koju će biti upleteni Delon i bivši premijer (i budući predsednik) Žorž Pompidu. A onda smo u „Politici“ čitali o krvoproliću nad studentima i drugim demonstrantima u Meksiko Sitiju, bilo je stotine mrtvih. I O Misiji Apollo 7 koja je prva sa posadom proverava komandni servisni modul u niskoj Zemljinoj orbiti.
Od 12 – 27. otobra svu pažnju su uzele 19, Olimpijske igre u Meksiku. Prije svega zbog nadmorske visine na kojima su se odvijale (2240 metara), postignuta su čak 34 svjetska rekorda. Učinak Jugoslavije: tri zlatne medalje (Miroslav Cerar, Đurđica Bjedov i vaterpolisti), tri srebrne (Đurđica Bjedov, rvač Stevan Horvat i košarkaši) i dve bronzane (bokser Zvonimir Vujin i rvač Branislav Simić).
Do kraja oktobra od vesti iz sveta i zemlje najviše pažnje su izazvali ovi događaji: Venčanje nekadađnje udovica ubijenoga američkog predsjednika Kennedija koja se udala se za grčkog multimilijardera i brodovlasnika Onazisa. Zatim Titov sastanak sa rukovodstvom AP Kosovo i Metohija, bio je zabrinut zbog sporog ekonomskog razvoja, dao je podršku većoj autonomiji i potpunoj nacionalnoj jednakosti iako su se tih dana dogodile i “nacionalističke manifestacije” albanskih studenata u Prizrenu, Peći i Suvoj Reci. Užički mladi su preko Radio Lukseburga čuli za rok atrakciju Led Cepelin koji su ovog oktobra prvi put svirali pod tim imenom.
Na samom početku novembra veliku pađnju javnosti je izazvao Jak zemljotres koji je pogodio Bar, gde jepoginula jedna žena. Zatim smo pratili predsedničke ibore u SAD, izabran je Ričard Nikson koji je uspeo približiti SAD Kini i SSSR-u i okončati vijetnamski rat. Bili smo ponosni što je 12. ovembra osnovan Fakultet političkih nauka u Beogradu.
Na Šestom kongresu SK Srbije, izabrano novo rukovodstvo – Marko Nikezić predsednik (ranije savezni sekretar ino. poslova), Latinka Perović sekretarica Izvršnog komiteta. Bio je to početak “liberalne” ere u SK Srbije. Naglašavao se industrijski razvoj, modernizacija, tržište, nemešanje u poslove drugih republika. Užički komunisti su dosta polemisali o “zapaljivom” članaku u albanskim novinama Zeri i Popullit u kome je naglašeno: “Titoisti” su Makedoncima dali republiku a kosovskim Albancima samo pravo na zastavu. Zatim su u Prištini, Uroševcu, Gnjilanu, Podujevu, kao i zapadnoj Makedoniji održane demonstracije na kojima su studenti albanske nacionalnosti tražili da Kosovo postane republika u okviru SFRJ. Razbijani su izlozi, prevrtani automobili, poginuo jedan demonstrant, povređeno 10 pripadnika milicije. Tenkovi i jedinice JNA sprečuli su demonstracije za albanski Dan zastave.
Nas mlade Užičane je najviše ovog meseca novembra obradovala vest da je objavljen novi album Bitlsa, poznat i kao “Beli album”.
U Decembaru najviše se pričalo o Američkoj svemirskom letelicom Apolo 8 koja je ušla u orbitu oko Meseca, a astronauti Frenk Borman, Džim Lavel i Vilijam A. Anders su postali prvi ljudi koji su videli tamnu stranu Meseca. Snimili su kasnije poznatu fotografiju Zemlje sa Apola 8. Supersoničnom sovjetskom putničkom avion „Tupoljev Tu-144” koji je obavio prvi let, nekoliko meseci pre britansko-francuske supersonične letelice „Konkord”.
Užički rokerski svet željno je iščekivao da iz Engleske stigne novi album Rolingstonsa Beggars Banquet, s numerom Sympathy for the Devil. Pročitali smo u Politikinom zabavniku da je Daglas Engelbart u San Francisku prestavio kompjuterski miš i neke druge elemente moderne informatičke tehnologije. Nikome u Užicu nije bilo drago što je Ustavna komisija Savezne skupštine odobrila predlog da se “Kosovo i Metohija” skrati u “Kosovo”.
Polovinom meseca snimana je scena rušenja mosta za film “Bitka na Neretvi“ (ali upotrebljen snimak makete). Zatim je preko Filmskih novosti stigla vest da Mao Ce Dung uveo pravilo u Kini da obrazovana urbana omladina treba da se redukuje na selu. Tako je počeo pokret „Gore u planini i dole u selu“.
Ove 1968. rođni su ljudi koji su se na neki način dotakli Užice i Užičane, to su: Ljubiša Opačić, srpski muzičar i muzički producent, najpoznatiji kao gitarista grupe Bajaga i instruktori. Bogoljub Mitić Đoša, srpski glumac, komičar i TV voditelj, Dragana Mirković, pevačica, Ivana Žigon, glumica, Vlade Divac, košarkaš, Majk Dimkič, američki muzičar, najpoznatiji kao gitarista grupa Bad Religion i The Cult. Radovan Jelašić, ekonomista, guverner Narodne banke Srbije (2004—2010), Džeri Rajan, glumica, Mojra Keli, američka glumica, Goran Marić muzičar, najpoznatiji kao pevač grupe Bjesovi Dragan Marinković Maca, glumac, Trejsi Lords, američka glumica, muzičarka, model, spisateljica, režiserka i producentkinja, Milica Milša, srpska glumica, Timoti Olifant, američki glumac i producent, Kajli Minog, australijska muzičarka i glumica. Ivan Gavrilović, pevač, Marin le Pen, političarka, Džilijan Anderson, glumica, Dejv Klark, engleski di-džej i producent elektronske muzike, Anita Mančić, srpska glumica, Liroj Tornhil, engleski muzičar, di-džej i plesač, najpoznatiji kao član grupe The Prodigy, Aca Lukas, pevač, Dubravka Mijatović, glumica.
