Objavljeno je da će u bloku “Zlatibor” koji se tada gradio biti najveći soliter u Jugoslaviji, do tada je izgrađen njegov 17 sprat, sa 18 spratova podrumom i prizemljem postaje “rekorder”. Postao je sledećeg meseca oktobra, a mi Užičani smo zbog toga bili veoma ponosni. Ipak počelo je euforično građenje solitera i najzad smo shvatili da nešto nije u redu, grad je pošeo polako da gubi svoj idetitet a Užičani da menjaju mentalitet.
Generaolni urbanistički plan Užica je očekivan polovinom sledeće godine, ali je usvojen projekt sporskog centra u Krčagovu ispod spomenika, više fabrike “Prvog Partizana”. Usvojeno je da se preko puta solitera “Konzervi” na Aleksića mostu naprave dva nova solitera od devet spratova i dva bloka koji bi imali četiri sprata i prizemlje, ukupno 110 stanova i prostora za prodavnice i poslovni prostor. Da bi se sve ovo izgradilo morale su da se sruši “Dom penzionera” i deset starih kuća ostalih iz starog predratnog Užica. Usvojen je i projekat da se kod muzeja izgrade tri solitera od 10 spratova sa 130 stanova i 5000 kvadratnih metara poslovnog prostora u prizemlju međusobno spojenih vezimnim delom… Da bi se ovo izgradilo moralo je da se sruše zgrade šumskog gazdinstva, preduzeća za puteve i dvadeset kuća užičkih poznatih porodica. Na ovoj sednici su se čuli i glasovi da će ovakva rešenja naglog građenja solitera prenaseliti Užice, koje je tada imalo 7000 domaćinstava i kad počne jesenje loženje zagaditi vazduh. Tako je i bilo i traje do današnjih dana ovog februara 2020. Godine.
Projektanti su se branili nedostatkom prostora u užem delu oko centra grada i da preduzeća izbegavaju gradnju u Krčagovu i Sevojnu. Na kraju su svi bili zgranuti kada su urbanisti rekli da su ova dva rešenja projekata na Aleksića mostu i više Muzeja usvojena van urbanističkog plana. Na kraju kada su se “oporavili” od iznenađenja usvojil su projekat o gradnji solitera od 15 spratova u ulici Dušana Višića… Usvojeno je da se na tek napravljenom objekatu u dvorištu doma zdravlja nadzida sprat za laboratoriju. Jedino što nije prihvaćeno je bio zahtev da se napravi benziska pumpa preko puta bolnice… Iz grada je u Krčagovo preseljena mehanizacija G.P. Zlatibora.
Staro je rušeno bez milosti, novo građeno iz računice, svi su želeli da žive u centru grada. Sve je to pratio novi zakon o nacionalizaciji i eksproprijaciji, članovi starih užičkih porodica su polako odlazili iz Užica. U gradu u koji je do tada bio poznat po zdravoj klimi, čistom vazduhu i vodi, na čuđenje starih užičana, nije mu se samo menjao izgled već vazduh i voda. Za tada, u Užicu nepoznat izraz “Smog”, su i najmanja deca saznala njegovo značenje a veoma brzo i za bolesti respiratornih organa
.
Intenzivna gradnja izazvala je krizu građevinskog materijala. Stovarišta gde se prodavao cement su bila često blokirana, pa su Užičani počeli da ga sačekuju na samoj Železničkoj stanici.
Užice su posetili dva sarajevska pesnika Duško Trifunović, koji je tada imao 35 godina i pet zbirki pesama i tada dvadesetogodišnjak Rajko Patrov Nogo (on je imao jednu zbirku “Zimomora”). Tada su izjavili- Duško: “Titovo Užice je napravllo trg-spomenik koji je jedinstvo kamena, istorije i ljudi.” Rajko: “Ovaj trg ima dosta svetlosti kao grčki amfiteatar.” U to vreme Duško Trifunović je napisao čuvenu pesmu „Čist zrak“ koja se lepo uklopila ove 1967. kada su Užičani saznali i osetili šta znači reč „Smog“.
Užičani, posebno “Slobodini” navijači, nisu mogli da veruju da se tada najznačajniji fudbalski derbi između “Slobode” i “Borca” iz Čačka završio pobedom “Slobode” od 4:0. Za čudo u ovom delu prvenstva istočnog dela druge savezne lige “Sloboda” je na većini dotad odigranih utakmica dobijala sa 4 postignuta gola. Sloboda je iako je u drugom poluvremenu igrala sa 10 igrača uspela da ostvari ovako velku pobedu. Na derbiju golove su dali: Muratović i Barjaktarević po dva gola, Za “Slobodu su igrali: Jokanović, Jagodić, Andrić, Jokić, Dogandžić, Sljepčević, Ivetić, Cerović, Antić, Barjaktarević, Vukašinović, Muratović. Ali nezgodno je kad slava udari, na kraju meseca sloboda izgubi od Radničkog u sred Kragujevca sa 5:0.
Na Starom gradu je boravila ekipa stručnjaka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Po njihovom mišljenju Stari grad treba da bude mesto za rekreaciju. Primetili su da u Užicu ima sve manje značajnih građevina a sve više spomen ploča, da ne treba sprovoditi po sveku cenu urbanizaciju već da treba napraviti program, i to za deo ulice Heroja Dejovića (danas Nikole Pašića) koja sa starim kućama, radionicama, baštama i nekim spomenicima, koja zaslužuju poseban tretman veoma značajna, i kad bi se preduzele posebne mere to bi ostao zanimljiv živopisan ambijent koji bi turisti rado posećivali.
U prodavnici “Sreten Gudurić” na “Lipi” je prodavano mlado jagnjeće pečenje, što je izazvalo čuđenje ali su dva jagnjeta prodata za desetak minuta. Boško Cicvarić koji je tu radio na prodaji pečenja je objasnio: “Mlado jagnjeće pečenje predstavlja čak i u januaru retkost, dok je u oktobru i decembru, bar za nae prilike, poseban kuriozitet.
Jagnjad su nabavljena od zamljoradnika iz Kačera Svetomira Gardića. On je jedan od najboljih stočara u kraju. Odgaja ovce koje se godišnje, dvaput jagnje početkom zime i leta. Za ove svrhe drži po tridesetak ovaca, koje dobro hrani i posebno priprema za dva ploda. Pekara “Sreten Gudurić” je otvorila svoju prvu prodavnicu u Sevojnu u kojoj je moglo da se kupi sve što se prodavalo i u užičkim prodavnicama.
U bioskopu “Partizan” ovoga meseca je igrala revija filmova iz distribucije Avala -Geneksa: “Mat Helm ljubi i ubija” sa Din Martinom u glavnoj ulozi, Francuski “Oskar je kriv za sve” sa Luj De Finom, “Idiot u Holivudu” sa tada najpoznatijim komičarem Džerei Lujsom”, Meksički “Pevam za Panča Vilu” U glavnoj ulozi je igrala Karmen Sevilja, “Čovek koji je voleo milione” francuski film, japanski “Flaša koja ubija” i francuski “Zlatna mladost”.
