У биоскопу Дома армије су играли филмови: “Не чекај мај”, “Јаре за две паре”, “На последњој станици”, “Васа Железнова” и “Рођен је човек”.
Овога месеца су добро напредовали радови на путу преко Забучја, који су започели пре четири године. Осамдесет домаћинстава Забучја и Прљевине су се заложили, нарочито овога месеца, да пут буде што пре готов, тако да су од почетка ове године изградили 2,5 километара пута, ширине 3,5 метара, са одличном каменом подлогом.
Текстилно предузеће “Цвета Дабић” производило је 25.000 метара тканине дневно у три смене. Радници предузећа су одлучили да помогну изградњу Техничке школе са 4.000.000 динара. Месарска прерађивачко – произвођачка задруга је променила име у “Месар”, предузеће за производњу и прераду меса. “Деса Петронијевић” је подигла кредит од 6.000.000 динара за обртна средства. Стамбена задруга центар донела свој први правилник.
Кројачка задруга је објавила да је спремна да отвори продавницу на тргу у децембру. Продавница “Повртар” на Зеленом пијацу, који се тада налазио на месту где је данас Хотел “Златибор” (Сивоња) почеће са продајом свеже рибе, која ће се допремати из Апатина и Осјека. Сем тога, почеће продају живе рибе, пошто се ради базен у самој продавници, у коју ће се допремати из рибњака који се гради у Јазовима. Предузеће “24. септембар” ради високонапонски кабал од трафо станице на “Липи” до трга, као и изградњу трафо станице Уремовачки поток. Ужичко аутотранспортно предузеће “Ласта” (Ракета) одлучило је да инвестира 1.610.000 динара за изградњу нове београдске аутобуске станице.
Грађевинско предузеђе “Златибор” је почело изградњу два солитера за Ваљаоницу бакра крај фудбалског стадиона. Радници Музеја су сарађивали са основном школом “Душан Јерковић”, у заједничком пошумљавању брега изнад музеја.
Изашле су у јавност приче како се власници станова понашају према станарима када реше да им дигну кирију. Рајко Ристановић је свом станару Миломиру Млађеновићу укинуо струју и ње хтео да прими кирију, док је другом станару Цветку Радојчићу избацио дрва на улицу, па га тужио што иста држи у кући. Љута у намери да свог станара Обрада Цицварића ограничи и узнемири га, Јованка Милићевић је преграђивала сандуком са прасадима двориште, тамо где му највише сметају. Догађало се да газдина породица туче своје станаре, да сипају растворен гар у води са тавана да би оштетили станареве ствари, да прода део дворишта на коме је WЦ да би станар остао без њега.
Ужичанин Милан Алексић је конструисао решо за пржење кафе. На обичан решо је постављена лимена кутија са двоструким дном. Један део је повезан са електричном енергијом и дејствује као мали елекромагнет. Када се у посуду стави кафа и решо укључи, мали електромотор почне да тресе дно и кафа се на тај начин меша и преврће.
У вестима од 17. новембра 1960. се појавио чланак “Да ли ће наш град добити базен?”. Добио га је после 52 година. Године 2012. отворен је на Скавков дан града, после мучне изградње, пуне ситних лоповлука. Град је уложио око 300 милиона динара у овај објекат у ужичком насељу Царина. Димензије базена су 25 са 33 метра, а у склопу базена постоји фитнес сала, угоститељски објекат и други комерцијални садржаји. Радове на изградњи базена изводили су “Путеви Ужице” и “Јединство Севојно”.
Вратимо се у 1960. год. Прослављено је 29. новембра 17 година републике. Град је добио нову улицу, названа је “Босанска”, која везује град са Теразијама и Турицом. Ваљаоница бакра је објавила да ће уместо одмаралишта на Рабу изградити одмаралиште у Будви.
Отворен је пут Прељина – Чачак – Ужице. 1200 бригадира последње смене је завршило посао. У ГП “Златибор” су наградили багеристе Миливоја Арсенијевића и Драгана Вукајловића са 15.000 динара за успешан рад.
Предузеће “Дуван” отворило је трафику на почтку улице Душана Вишића. Предузеће “Кожа” отворило је у Глуваћима магацин од 450 квадрата.
У Чачку Слобода – Борац играли су 0:0. На ранг листи Борац је био другин иза Слоге из Ивањицен а Слобода трећа у Крагујевачкој зони. Тада је Слобода играла у саставу: Лопин, Данчић, Савић, Јовановић, Коковић, З. Јовановић, Станић, Митић, Јокић, Гардић, Тамбурић и Милосављевић.
