Sećanje na ping-pong; a tu je i Lima

15
Početak Ping Ponga u Užicu započeo je u Sokolani
Početak Ping Ponga u Užicu započeo je u Sokolani

Ping pong je bila omiljeni dvorišni sport moga oca Vlajka i mojih stričeva Đoka, Miće, Sloba i ostalih njihovih prijatelja iz komšiluka. I ne samo njima, sećam se da su, mladi Užičani,  spajanjem dasaka često improvizovali sto, pa se onda igrao “ping pong”, pojedinačno ili u parovima. Posebna “igra” je bila “tur de frans”. Igra u kojoj je moglo sudelovati desetak igrača koji su trčali oko stola i udarali lopticu i zatim trčali dalje, dok je lopticu “hvatao” sledeći igrač sve dok netko ne propusti da vrati lopticu.

Svi koji su igrali stoni tenis u to vreme znali su da loptice ne traju dugo, često napuknu posle jedne ili dve partije. A loptica je bilo malo. U prodavnicama gde je prodavana i sporska oprema često nisu hteli prodavati same loptice, nego su uz dve trebalo kupiti i reket. A kako loptica brzo napukne, mnogi su imali dosta reketa koji im nisu trebali. Sećam se da su moji stričevi popravljali ping pong loptice, što je danas nezamislivo. Kada bi loptica pukla, mogla se zalepiti s malo acetona. Kada je bila nagnječena, spas je bio topla voda u koju se loptica stavljala kako bi se od pritiska toplog vazduha izravnala. Tada je na scenu stupio aceton, kojim su se napukline popravljale kako bi loptica izdržala još neku partiju…

Novinska karikatura iz 1901. Ping pong u kuhinji
Novinska karikatura iz 1901. Ping pong u kuhinji

Jedan od najzaslužnijih za Stoni tenis bio je Džems Gib (1853—1930), koji je iz Amerike 1890. dono u Englesku, nekoliko komada celuloidnih loptica, s namerom da one zamene loptice od plute, koje su se tada koristile. Igru tim lopticama Gib je nazvao onomatopejski imenom “ping-pong“, prema zvuku loptice prilikom udara u sto drvenim reketom.

Otac Vlajko, inače sporski stručnjak i profesor fizičkog vaspitanja, je pokrenuo i popularizovao mnoge sportove u Užicu posle završenog DIFA od 1948 godine. Kao najznačajnije izdvojiću: košarku, rukomet, pa i stoni tenis. Rekao je: “Ping pong je najbolja priprema tela i za druge sportove, u njemu su svi mišići zastupljeni”.

Stoni tenis, zajedno sa travnatim tenisom i bangmintonom vodi poreklo iz starog, srednjovjekovnog tenisa. Bio je popularan u Engleskoj u drugoj polovini 19. veka pod današnjim imenom i drugim “lokalnim” imenima, poput Gosima i Vif – Vaf. Kada je ime “Ping Pong” usvojeno nastalo po imitaciji zvuka igra je ubrzo postala “moderna zaluđenost”.

Bila popularna u Centralnoj Evropi od1905. Pre toga, prepravljena verzija igre je bila predstavljena u Japanu, odakle se posle proširila i na Koreju i Kinu. Nakon jednog perioda kada je stagnirala popularnost u Evropi, igra je ponovo oživela u Engleskoj i Velsu u ranim 20-ima. Do tog vremena Ping Pong je predstavljao zaštitni znak pa se ranije ime stonog tenisa ponovo pojavilo. Nacionalna udruženja su formirana i počela je standardizacija pravila, kako u Evropi tako i na Dalekom Istoku. Onda nakon 60-tih godina stoni tenis se razvio u vrhunski svetski sport, sa oko 30 miliona profesionalnih igraća i sa miliona onih koji su ga igrali rekreativno. Igra se nije promenila u osnovi još od najstarijih dana, iako je brza, lepša i zahtevnija, nego što je bila pre.

Ping pong dvorišni sport kako u Holivudu tako i u Užicu
Ping pong dvorišni sport kako u Holivudu tako i u Užicu

Savremeni stoni tenis na reprezentativnom i internacionalnom nivou je zahtevan, kao bilo koji sport koji traži najviši stepen fizičke i mentalne sposobnosti i koncentracije koja se postiže samo napornim treningom koji poboljšava prirodne sposobnosti. Ako bih morao da izdvojim jednog Užičanina koji je zaslužan za ovaj sport u Užicu To bi bio Vladimir Stojić, Užičanima poznatiji pod nadimkom Lima.

Vladimir Stojić Lima
Vladimir Stojić Lima

Rođen je 1963. godine u Beogradu. Već sa 12 godina postaje član stonoteniskog kluba “Jedinstvo” i od tada počinje njegova sportska karijera, tokom koje je ostvario velike uspehe. 1981. godine osvojio je Novogodišnji turnir partizana na kojem su učestvovali najbolji juniori iz cele tadašnje SFRJ. Iste godine, na seniorskom prvenstvu SFRJ na Bledu, kao junior, ulazi među 16 najboljih igrača, što se smatralo velikim uspehom. Osvajao je mnogobrojne medalje i pehare, a već krajem osamdesetih godina počinje da trenira seniorske ekipe i mlađe kategorije. Pored toga što je uspešan sportista i direktor kluba “Jedinstvo”.

Vladimir Stojić ima i svoju firmu, koja uspešno posluje već duži niz godina. Inače Lima je poznat kao veliki ljubitelj Džeza i kao predsednik lokalnog Džez udruženja.