Ovoga aprila upravnik užičke bolnice popularni dr. Šumenković je otišao na novu dužnost u Beograd, umesto njega za upravnika bolnice savet je izabrao dr. Živadina Đorđevića. Užičani su mu tepali “Doktor Šumenko”Bio je Jedan od najpoznatijih i najcenjenijih lekara u Užicu tokom šezdesetih godina 20. veka bio je Nikola Šumenković kasnije primarijus, doktor nauka, ministar. Rođen je u Beogradu 1926. godine. Diplomirao je 1951. na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Bio je sredski lekar u Kosjeriću. Specijalizaciju interne medicine i kardiologije završio je 1960. i iste godine izabran za direktora Opšte bolnice Užicu. Ovu dužnost je obavljao 10 godina i ostavio veliki trag u užičkom zdravstvu. U vreme dok je rukovodio užičkom bolnicom podignuta je 1965. Savremeno opremljena bolnička zgrada, ostvarena regionalna saradnja u oblasti zdravstva i međurepublička podela rada u čitavom okrugu, omogućili su uskospecijalizovani razvoj bolničkog kapaciteta.
Ovih dana postavljeni su i zamenici dvojice užičkih sudija za prekršaje Borivoje Đurić, diplomirani pravnik iz SUP –a i Dragoslav Gujaničić otpravnik Odeljena za narodnu odbranu.
Najveća je srednja škola u gradu na Đetinji “Radoje Marić” popularno zvana “ŠUP” (škola Učenika u privredi) je bila podstanar Gimnazije, Tehničke i Više pedagoške škole… Rešeno je da se pravi nova škola.
Na sastanku uprave “Slobode”, za predsednika je izabran Vojo Bojović, a za potpresednike Miloš Samardžić i Slobodan Ćirović. Nakon toga je počela žustra diskusija oko prodaje igrača naročito oko Dogandžića koga je angažovala Crvena Zvezda… Vojo Bojović je: “Ovo je nepošten i nesporski potez Crvene zvezde. Šalju svoje emisare i stvaraju ljubavne ispovesti.”
Kada se pođe sa plaže prema Trgu Međajem, trebalo je preći preko drvenog mosta kod stare zelene pijace. Duže vremena ovaj drveni veoma prometni most prestavljao potencijalnu opasnost za vozače i pešake… Izdignute a negde i povađene daske su mogle da dovedu do loma noge nekog od prolaznika ili propadanje točka automobila, to se i događalo, zato je odlučeno da se most popravi i popravljen je ovih aprilskih dana veoma brzo. Od preduzeća “Prvi partizan” do vrha Dovarja trotor je proširen za dva metra, što je u letnjoj turističkoj sezoni pomoglo da se lakše odvija saobraćaj kroz Užice prema Jadranskom moru. Petlja kod današnjeg varogasnog doma nije bila još napravljena…
Zamenik upravnika ferijalnog doma “Naša mladost” (nekad hotel Turist) je tada izjavio:
– “Naša mladost” je propala. Ništa od nje nema. To je samo mesto za pijančenje, lumperajke, svadbe… A mi na ulicu pa se tamo zabavljmo. Čuju se jadikovke sa svih strana. I kletve naopake… “Naša mladost” tavori po sudovima. Mnogima nije jasno, a ni poznato, ko je njen vlasnik. Da li je to Ferijalni savez Srbije, Skupštine opštine ili neko drugi? Velika je to zagonetka. Nerešiva a i tagična…”
Bila je nedelja, u hotelu “Palas” goste došlo je do pucnjave, Nikola Radojević nadzornik puteva iz Kremana je pucao iz pištolja na Miloša Vujatovića šofera u “Raketi” i ranio ga nakon čega je odvezen u užičku bolnicu gde je operisan. Radojević je bio pritvoren pa takođe odvezen na operaciju u Beograd jer mu je predhodno Vujetić slomio vilicu. Kako je ovaj do tada nezampaćen događaj u tada elitnom užičkom hotelu tekao; te nedelje oko pola jedanest uveče Miloš je, sa trojicom takođe šofera prijatelja došao u “Palas” gde su sedeli i pili. Nešto kasnije je u restoran ušao i Nikola sa svojim društvom i seo nedaleko od šofera. Njih dvojica su se ranije posvađali zbog izvođenja radova na putu koji su smetali saobraćaju pa i autobusu koji je vozio Vujatović… Dok su sedeli u “Palasu” opet je izbila svađa… Vujeatović mu je zbog smetnji na putu, počeo dobacivati pogrdne reči. Radojeviću je to dosadilo pa je rešio, da napusti hotel. Oda je došlo do psovki, obopstrano… Vuletić je skočio, pritrčao Radojeviću i udario ga pesnicom u čelo, zatim u vilicu i slomio mu je… Tada je ovaj izvukao pištolj izmakao se izvadio revolver pucao… Metak je promašio Vujatovića i udario u stub prethodmo prošavši samo na deset santimetara pored konduktera Komadine koji je sedeo, i između nogo ostale trojice vozača. Čim je odjeknuo prvi puzanj Vujetić je zgrabio sa stola pivsku flašu da bi udario, Nikolu. Ovaj je ispalio metak koji je pogodio Vuletića u desni bok, prošao kroz stomak, okrznuo jetru prošao ispod kičme i zaustavio se na levoj strani ispod grudnog koša…. U toku lečenja u Beogradu, vozač Miloš Vujatović je preminuo… Šest meseci kasnije Nikola Radojević je osuđen na 3,5 godine strogog zatvora. Da dobije relativno malu kaznu presudno je bilo mišljeneje veštaka Božidara Dželebdžijića načelnika Neuropsihijatriskog odeljenja užičke bolnice koji je izjavio da je kod optuženog Nikole zbog žestokog bola od prelomljene vilice bila znatno umanjena uračunljivost.
