Некада, за Ужице била је то чесма над чесмама. Настала је у време копања тунела који спаја Крчагово и Севојно. Водена жица је ухваћена поред самог тунела, а испод према путу изграђена је чесма од камених блокова. Чесму је саградио Периша П. Кораћ, надзорник пруге, 1921. године, и поклонио жеднима.
Када сам 2014. године последњи пут био код овог ужичког извора, чесма је била руинирана, зарасла у коров, вода није била за пиће по прегледу Завода за јавно здравље. Требало је извору вратити душу. Ова ужичка чесма са најлепшим именом се налази на десној страни тунела, када се из Крчагова иде возом а на левој страни када се иде путем. Била је обрасла у коров и трње. Тада сам се сетио Бисер воде у времену док је саобрађао ћира, а доле низ пут с десне стране био отпад. Тада је била одржавана у свом сјају, лепо место за освежење. Поред ње, железничари су саградили мањи земљани базенчић у коме су пливали украсни црвени и жути јапански шаранчићи.
Урбанистичко решење предвиђа партерно уређење око чесме, санацију објекта и постављање уређаја који ће обезбедити исправну воду. Потребно је сетити се неких акција некадашњег “Еко фонда”.
