Породица Јечменица је пореклом из златиборског села Доброселица. Крајем XIX века у селу Дријетањ, где се доселила једна грана ове породице, родио се Радосав Јечменица. Бавио се земљорадњом, а по повратку из Првог светског рата изучио је опанчарски занат. По рату се оженио са Стојанком Ћитић. Добили су кћерку и три сина.
Миливоје Јечменица – Јечак рођен је у Дријетњу 1919. године, Милена 1922 године, а Милосав 1924.године. По доласку у Ужице 1926. године, родио се најмлађи син Рајко Јечнемица (у купљеној кући на плажи).
Миливоје је био студент правног факултета у Београду. Душом се предао покрету и револуцији и један је од главних организатора устанка 1941.г на Златибору. Миливоје је био командант партизанске Команде места Чајетина, а потом комесар Друге златиборске чете.Када је напунио 22 године, погинуо је у борби код Љубовије 27.11.1941.
Милосав – Лосо Јечменица организовао је ужичку омладину за устанак. По формирању Друге пролетерске бригаде и после прве успешне акције на Борикама, група храбрих бораца добила је задатак да извиде терен због гомилања четничких снага на овим просторима. У дневнику Народног хероја Луна забележено је да су 17. марта 1942. године ови борци заробљени и после неуспешног бекства заклани и бачени у Дрину. Отац Радосав и млади Рајко били су заробљени и одведени на Бањицу.
Браћа Миливоје и Милосав нису заборављени. Од 29.октобра 1976. Четврта основна школа носила је име Браћа Јечменица. И Рајко је врло млад започео свој политички рад. Био је члан ЦК СК Србије и члан председништва Југославије. Био је председник савезне Комисије за заштиту уставног поретка. Један од ретких Ужичана који је радио у уском кругу Титових сарадника. Ова фотографија подсећа на браћу Јечменице.
