У недељу 1. децембра, у сали Дома ЈНА, одржано је вече забавних и народних мелодија, учестовали су Радмила Караклајић, Миливоје Јоцић, Душан Николић, Живан Сарамандић и ВИС Томљеновића.
Четрнаестог децембра је такође у Дому организована велика модна ревија, са забавним програмом. На ревији су приказани модели одеће и обуће најпознатијих произвођача из Србије. У забавном делу су наступили Аца Стојковић, Предраг Цуне Гојковић, Ивица Шерфези, Славко Перовић и иструментални квинтет Павла Столића.
Млади Царињаши Драган Рајић, Драган Ђуровић итд. су у сали свог Омладинског дома организовали такмичење певача аматера са Царине, а најбољи извођачи су добили награде.
У биоскопима су играли филмови, у Партизану: совјески “Људи са Сејма”, домаћи “Лицем у лице”, “Десант на Дрвар”, француски “Девојка у излогу”, енглески “Милионерка”. У Дому ЈНА: француски “Хирошимо, љубави моја”, који је изазвао највише пажње Ужичана познаваоца филма. У филму су играли: Емануел Рива, Еижи Окада, Бернар Фресон. Био је то први дугометражни филм Алена Ренеа, са Трифоовим “Четиристо удараца“ и Годаровим “До последњег даха“, данас овај филм чини култну трилогију француског Новог таласа. Реч је о драми која описује љубав између Францускиње која снима филм у Хирошими и јапанског архитекте. Они имају два дана за љубав, током којих се не зна да ли ће се она након тога вратити у Париз на снимање новог филма, и вратити се свом мужу и деци, или ће остати у Јапану са својом јапанском љубави. Домаћи “Козара”, “Песма са кумбаре”, “Славица”, амерички “Стари Жућа”.
Организована је продајна изложба слика Ликовног удружења Србије. Услови за куповину су били повољни, цене ниске, али је за две недеље колико је трајала изложба продато само 5 радова.
И ове године снег је изненадио надлежне, предузеће и дирекцију за путеве.
Ужице је било град са највећим бројем лифтова у унутрашњости. Ретко се догађало да сви лифтови раде. Овога месеца се догодило да се шеф сервиса за поправку лифтова, популарни “Чеда Лифтаџија”, заглавио у Кули и у лифту провео читав сат.
Ужичани су се се припремали за дочек нове године 1964. Слично као и претходне, новина је била посебна радост у целој Југи објављена баш уочи дочека Нове године као „последња вест године“. За неке друге земље то и не би била вест, али за нашу напаћену проређену Југу, то је била веома радосна вест. Имали смо тада тачно 29 милиона и 300 хиљада становника… „Хеј, надокнадили смо ратни губитак у крви и превазишли број предратног становништва!“ Требало нам је за то пуних двадесет година рада, муке, радости и љубави.
Ужичани су готово у љубавном заносу и стандардом у којем су плате први пут претицале месечне трошкове, раздрагано кренули на дочек нове године. Лудују те ноћи, славе нове фабрике, аплаудирају Лоли Новаковић на „малим екранима“, шенлуче са МГ стартним пиштољима, веселе се у пуним кафанама, играју коло на Тргу партизана, весело проводећи најдужу ноћ у години.
Ко је онда знао да су почела велика задуживања, кад се раст у свему и свачему мерио највећим светским аршинима, кад смо почели да градимо суманито. Само је требало прстом показати где нема фабрике. Од те ноћи почео је наш просперитет, наше викендице, наше азурне обале, наша велика будућност… Све више и више хиљада аутомобила, тридесет хиљада тона меса и више, тридесет хиљада тона шећера и више. Одлазак на привремени рад у иностранство. Све до 27 милијарди дуга за које смо сазнали после много година. Да смо раније сазнали, само би се секирали и никада не бисмо имали те шездесете као на седмом небу.
Што се тише света, ван Ужичког краја ова протекла 1963. је била веома напредна година за Титову Југославију. Усвојен је нови савезни Устав којим је Југославија променила име у Социјалистичку Федеративну Републику Југославију (СФРЈ). Нови Устав популарно је назван „Повеља самоуправљања“, јер је њиме самоуправни модел примењен у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота. Проглашен је и први Устав Социјалистичке Републике Србије.
Ове 1963 године рођени су: глумица Аница Добра, глумац Драган Белогрлић, рођени су и Џони Деп, Бред Пит… Затим музичари, певачи и певачице: Рамбо Амадеус, Звонимир Ђукић најпознатији као оснивач, певач и гитариста групе „Ван Гог“. Затим Џемс Хетфилд најпознатији као оснивач, певач и гитариста групе Металика, као иЛарс Урлих дански музичар и глумац, музички продуцент, најпознатији као суоснивач и бубњар групе Металика. Ове године је рођен и италијански музичар Ерос Рамазоти, али и Витни Хјустон, као и српски сценариста Воја Женетић, Срђан Драгојевић редитељ и сценариста, али и моја пријатељица Даница Поп Митић, велика подршка Удружења „Ужичанствено“.
Што се тиче музичке културе којој припадам, 1963. је била важна година. Битлси су за један дан снимили свој албум првенац „Please Please Me “ у студију Abbey Road у Лондону, а крајем године и други албум, „With the Beatles”. Боб Дилан објавио је други студијски албум „The Freewheelin’ Bob Dylan “, а Ролингстонси први сингл, обраду Чак Беријеве „Come on “.
За филмофиле, 1963. Је била у знаку „The Birds “ – „Птице“ Алфреда Хичкока, првих филмова о Џемсу Бонду – „Др. Но“ и „Из Русије са љубављу “, „Клеопатра“ с Елизабет Тејлор и Ричардом Буртоном, Фелинијевог „8 ½“, али и рођења једног од најпопуларнијег редитеља данашњице, Квентина Тарантина. Они који више уживају у серијама, 1963. сетиће се по првој епизоди серије „Доктор Ху “ приказаној у Великој Британији.
Књижевни свет обележиле су смрти тројице великана: америчког песника Роберта Фроста, енглеског књижевника Алдоуса Хакслија који је иза себе оставио једно од најзначајнијих научнофантастичних романа „Врли нови свет“, затим Ц. С. Левиса, ирског књижевника најпознатијег по серијалу од седам књига „Нарнијске хронике“.
Вијетнамски рат и даље је био у јеку. За то време је Валентина Терјешкова лансирана у свемир бродом Восток 6, па је постала прва жена у свемиру. А вођа црначког покрета за грађанска права Мартин Лутер Кинг предводио Марш за слободу на Вашингтон, у коме је суделовало око 250 000 људи. Кинг је одржао свој познати говор „I Have a Dream “ испред Линколновог Меморијала, где су између осталих ту своје наступили имали Боб Дилан и Џоан Бејз. Два месеца касније, борац за права црнаца, Малколм X, одржао је историјски говор у Детроиту, а затим је убијен у Даласу Кенеди. Друштвена збивања оставила су траг и на неке музичаре који су у песмама изражавали своје ставове.
На првој фотографији, према речима Мијодрага Дробњаковић: „Млади Царињаши, стоје с лева на десно Ћакан, Рајко Кустура и десно Пана професор физиког и тренер кошаркашица. Стоје: Миливоја (бициклиста), Пинки, Ћуре и Рајић. Момка у средини не могу да препознам, затим Драган Рајић, Драган Ђуровић Ћуре на врху бандере.“
