“Za naš rad bitno je da jasno ustanovimo nedostatrke, slabosti i programe u savezu omladine, da utvrdimo pravce buduće aktivnosti, polazeći od sopstvene funkcije, aktuelnih narednih društvenih zadataka, interesa i potreba omladine i da na osnovu svega toga utvrdimo konkretne zadatke, i njihove nosioce i način izvršavanja.” Rekao je izneđu ostalog totadašnji užički predsednik omladine Slobodan Romanović na prvoj sednici Opštinske konferencije u novom sastavu… Ovom skupu su prisustvovali Slobodan Gavrilović član sekretarijata Republičke konferencije saveza omladine. Dragiša Spasojević, zamenik sekretara Opštinskog komiteta CK Titovo Užice, Radivoje Karaičić sekretar Opštinske konferencije… Konferencija je donela odluku da se učlani u Titov fond za stipendiranje radničke omladine i dece radnika. Tada je izabran i novi predsednik i sekretar omladine za Užice: Milutin Đuričić mašinski inžinjer iz Prvog Partizana i Mira Mašić kvalifikovana radnica.
Tada je najuspešnij sportski klub u Užicu bio ženski odbojkaški klub “Jedinstvo” koji je vodio Srbo Nikolić. Na sedam poslednjih utakmica su slavile sedam pobeda. Ana Jokanović je bila kapiten ekipe za koju su govorili da je najzaslužnija za te pobede. U timu sem nje su bile i: Svetlana Šuljagić, Dragana Zarić, Snežana Petrović, Branka Ojdanić, Jelica Kurćubić, Rosa Popadić, Vera Tošanić, Marina Tumbas, Radmila Antonijević i Draga Liopovac.
Najpznatija sportiskinja sela Ravni bila je šampionka, prvak Srbije u bacanju kamena sa ramena Kata Todorovć. Kata je radila u zemljoradničkoj zadruzi sela kao trgovac. Kata se takmičila i u skoku u dalj.
Titovo Užice je osvanulo izlepljeno crvenim i plavim plakatama maštovitim i privlačnim plakatima koje su privukle pažnju većine mladih prolaznika. Najavljivali su gostovanje tada najpopularnijeg vokalno istrumentalnog sastava “Korni grupu” i njihovo “Plesno veče” u gornjoj Sali Doma JNA. Ulaznice su bile dosta skupe, pred blagajnom Doma JNA, dan pred concert u subotu je bila gužva, galama svađa. Sutradan u nedelju uveče kada smo se doterali I došli u salu, sačekao nas je novi nered, nije bilo dovoljno stolica za sve. Počela je borba za mesto, ipak dosta mladih je celo veće da stoji. Osvetljenje je bilo očajno nimalo atraktivnosti, vojska je zakazala. Sastav je na vreme izašao na pozornicu. Među nama oduševljenje, dočekali smo ih gromkim aplauzom. Kompozicije smenjuju jedna drugu.
U uglu do vrata, u toj gužvi, jedan koji važi za siledžiju sa Carine sedi na svojoj stolici a noge stavio na drugu, samo da bi dokazao šta on može i kakav je. Kasnije, on i njegovo društvo donese jedan sto i na njega stavljaju samo flašu piva. Korni grupa izvodi svoj program Dado Topić je odličan, Kornelije vodi konferansu jednom rečju na pozornici ne može da se nađe zamerka. Ipak gore na balkonu u ložama, lokalne pop zvezde su pune zamerki, posebno Đoko pevač. U Sali, neko voli samo da sluša, nekom je muka od prašine i dima, nekog bole noge od stajanja, a neki su došli da neumesno, dosadno dobacuju I da odgovarju na svaku reč Kornelija Kovača. Jedan visoki mladić tada Zvezda užičke košarke pre nego napusti salu reče: “Šteta, sve propada zbog nekoliko nevaspitanih mangupa pokvariše veče”. Posle promocije budućeg albuma “Not an ordinary life” u drugom delu plesnoj večeri parovi počeše da se pojavljuju na mestu određenom za ples. Ja i moj drugar Doman se nekao dokopasmo prvog reda i sa pažnjom sačekasmo kraj nastupa Korni grupe.
Osnovana je podružnica Udruženja estradnih umetnika Srbije koja je obuhvatala devet opština užičkog kraja. Planirano je da sa dosadašnjim članovima organzuje odeljenje Estradne škole da priređuje gostovanja vrhunskih umetnika sa estrade. Bilo je predviđeno da oni koji se učlanjavaju polažu ispite ispred komisije. Članovi su imali status umetnika, socijalno osiguranje i tekao im je radni staž. Na osnivačkoj skupštini podružnice Užice, prisustvovali poznati pevač starogradskih pesama Mile Bogdanović iz Beograda i Miloš Broćić, popularni Brole, koja je održana u Dansing sali Ferijalnog doma. Za počasne članove su proglašeni Žarko Petrović i Đorđe Karaklajić. Desetak godina kasnije za stvaranje užičkog estradnog udruženja koji se zvao “ERE” su najzaslužniji bili poznati užički muzičari Milan Jeftić i Jovica Mitrašinović nekadašnji članovi ansambla “Karavan”. Skoro je Užicu pokušano nešto slično i opet su entuzijasti bili ova dva užička muzičara…
U Klubu omladine je gostovao kenijac Stiv Hanington koji je otpevao i sopstvene pesme: “Alulu džez”, “Ja te volim Marija”, “Tajn, tajn, tarara”. Heningtona je pratio beogradski sastav “Magla”, baletska grupa i kompozitor i pevač Brako Marušić koji je otpevao svoj najnoviji hit “Noćna buka”. Zvali su ga Steva Šumadinac a postao je poznat zbog reklame koju je snimio kao čovek koji se oblači kod Kluza, “Mače idem kod Kljuza”. Kad je utahnula gužva oko te neobične tv reklame, na talasu tako osvojene popularnosti snimio je loplej ploču “Alulu sogs”. Ploča je snimljena u tiražu od 5000 pimeraka što je bilo izuzetno malo za tadašnje jugoslovensko tržište. “Stevo Šumadinac” se nije pomirio sa tim da ga smatraju nekomercijalnim pevačem iako je tiraž ploče rasprodat. Krenuo od grada do grada i po hotelima, disko-klubovima, domovima culture, organizovao promociju svoje ploče nastupajući sam i sa baletskom grupon “Žeris Ami”.
“Sokolana” je pretvorena u filmski studio, pošto je filmsku ekipu filma “Užička republika” u Valevu iznenadio sneg.
U prodavnici “Sport” u “kuli” na radost užičke dece i ljbitelja zimskih sportova su stigle sanke, smučke, čak i one od fiberglasa u svim veličinama, cene su bile “morske”. Turist biro u sardanji sa beogradskim “Putnikom” otvorio je prvi renta – kar. Raspolagali su sa vozilima “Pežo 204” i “zatava 101”. Zbog nestašice struje u celoj Jugoslaviji odlučeno je da se u večernjim časovima gasi osvetljenje na ulicama a da oni koji imaju svetleće reklame iste isključuju kada je potrošnja struje najveća.
Užičani su se spremali da dočekaju novu godinu. U ugostiteljskom preduzeću “Sloga” mogli su da biraju. Da li će na Partizanske vode u hotele “Palisad” u restoranima, u dansing -baru, u kome su sirali orkestar Dače Blagojevića, Slobodan Mulina, Ivica Tomović i glumačka trupa Rejhana Demirdžića iz Sarajeva. Doček je bio organizovan i u hotelu “Lovac” na Vodicama. U gradskoj je nastupao orkestar Miloša Broćića sa Radmilom Burlić a u restoranu “Plaža” i “Turistu” su svirali “narodnjaci”.
Krajem ove 1973. godine u bioskopu “Partizan” Užičani su mogli pogledati filmove: “Čuzum kralj rančera”, “Dolina radosti”, “Oproštaj od Petrovgrada”, “Dijamanti su večni”, “Bele ruže za crnu sestru”.
Pozva me na piće deda Ristivoje Kovačević kafanu “Breza”. Sede tu, to popodne, pred doček nove 1974. godine užički lovci i pričaju lovačke priče, sedim i ja sa njima, pijuckam BIP pivo “Zlatibor”, slušam i zapisujem na salveti, po nešto, priču poče obućar Čile Karadarević: – Ceo dan sam bezuspešno jurio kune zlatice pa sam se umorio. Rešim da se odmorim. Krenem na jedan proplanak na kome raste veoma ukusna kruška karamanka. Onako umoran nisam gledao oko sebe, jer kad stigok do kruške podiže mi se od straha kosa na glavi… Mečka se popela na krušku i trese plodove, a mečići svi jedno drugom do uveta, kupe. Srećom ja sam veoma snalažljiv čovek, pa izvadim iz džepa kesu bombona i poslužim mečiće i mečku, a oni meni zauzvrat dadoše najlepše kruške pa se mi nađosmo kao stari dobri prijatelji…
Drugi, poznati puškar Đoko – Majmun nastavi: – Išao sam stazom guste smrečeve šume i baš nešto razmišljamda bi tu mogao da me napadne vuk. U tom trenutku, iza jedne smreče, skoči na mene ogromna vučina. Razjapio čeljust pa hoće da me ščepa za vrat. Ja stegnem pesnicu i muški ga tresnem u slepoočnicu. Kako sam ga lako uidario vuk pada kao da sam ga maljem krknuo. Pogledam i vidim vuk onesvešćen. Do tada nisam znao koliko su mi snažne mišice, jer sam u prvoj rundi nokautirao ogromnog vuka koji, verujte mi, ima dva metra s vrha repa do vrha njuške. Uzmem onako onesvešćenog vuka pa ga odnesem kući i stvim u vreću, polijem hladnom vodom da se osvesti. Vuka sam u Beogradu prodao Zoološkom vrtu za dobre pare, a pored toga dobio sam veliku nagradu. Ljudi ako mi ne verujete, otiđite u Beograd, videćete da i dan danas onaj isti vuk živi u njemu – dodade na kraju mastor Đoko i ispi šlivovicu.
Pošao ja u lov poče poznati užički kazandžija – imao sam kerove što niko nije imao u našem kraju, umeli su oni da sami love zečeve. Nekako u to vreme nije imalo da se kupi dramlija, pa ja umesto njih napunim patrone ekserima i tako noružan kremnem u lov na Goliju. Pokrenu kerovi lisca, a ja ga sačekam u zasedi. Ne prođe mnogo vremena kad izbi zver iz šume i stade ispred neke debele bukve. Nanišanim i opalim iz moje tandžare, a ono se diže oblak dima pošto barut nije bio bezdiman. Kad se dim raziđe, imao sam šta videti, ne mogu da poverujem rođenim očima: stoji lisac pored bukve i samo striže ušima. Priđem zagledam i vidim da mu je rep prikovan za bukvu. Ustvari ja sam onim ekserima, koje sam stavio u patron umesto dramlija, to uspeo jer je životinji rep bio prislonjen uz drvo, a ja pogodio lisca baš u njega. Skinem remenik s puške pa zaularim lisca i povedem ga u čaršiju. Sjatio se narod oko mene, ljudi se čude i nagađaju: jedni kažu da sam mađioničar, drugi opet vele da sam uspeo da pripitomim lisicu, a neki kažu da sam ukrotitelj zveri. Jedan krznar mi ponudi dobre pare za kožu životinje. Ja unapred uzmem kaparu i pođem van grada da ubijem i oderem lisca. Privežem ga za drvo, odmaknem se i nanišanim u glavu da ne štetim kožu. Puče puška i grdno zadimi. Prođe vremena dok se dim diže nebu pod oblake, kad sam pogledao lisca nigde nema. Promašio sam divljač, pogodio remenik kojim je lisac bio vezan, a dok se dim razišao životinja je pobegla u šumu. Mojoj bruci i muci nije bilo ravna: ostadoh bez lisca, a i kaparu moiradoh da vratim… Kada završi priču kazandžija, potegnu špricer pogladi brkove pa reče: “Ljudi ako mislite da vas lažem, nemojte ni da mi verujete”…
To je bilo zadnji put da sedim sa dedom Ristivojem i njegovim lovcima. nešto kasnije je se razboleo i poslke kraće bolesti umro… Ustadoh i krenuh prema Klubu omladine gde sam trebao da vodim novogodišnji program u diskotekci. Za samo šest časova je trebalo da dočekamo novu 1974. godinu.
Od događaja u zemlji i svetu koji su izazvali najviše pažnje Užičana tokom 1973 godine izabrao sam na osnovu sećanja, zapisa interesovanja kao i pregleda štampe. U januaru Užičani su pratili Kampanju štednje u SFRJ usled nedostatka likvidnosti. U Beogradu se sakuplja stabilizacioni fond putem obustave 5-10% plate u vidu trogodišnjeg zajma. Zatim je dosta pažnje izazvao potpisan sporazum SAD i SFRJ o asistenciji zajedničkim preduzećima, prvi takav sporazum sa komunističkom zemljom. Onda smo se kao i svake godine se bavili FEST-om koji je ukrasila Italijanska glumica Đina Lollobriđida. A onda se dogodilo prvo proširenje Evropske unije u koju je pristupilo Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska i Danska, što je njeno prvo proširenje. Nas mlađe je zanteresovala nova sveska atrakcija Aerosmit koji su objavili svoj prvi album i održali prvi concert.
U februaru se najviše razgovaralo o tome kako su Đina Lolobriđida, a zatim i Džozefina Baker posetili su Tita na Brionima. Kako je potpresednik SIV za ekonomska pitanja Jakov Sirotković započeo razgovore Vašingtonu. Kasnije je vrednost trgovine sa USA bio 350 miliona dolara, najviša za neku istočnu zemlju. Raspravljalo se i o tome kako je američki dolar devalvirao za 10%, bila je to druga devalvacija za 14 meseci, a razlog je bila međunarodna monetarna kriza.
Mart je Užičanima doneo nove priče iz zemlje i sveta. Prvo je to bila priča o Moratorijumu na povećanje cena u Jugoslaviji. Zatim i o tome kako je Savez komunista na Filozofskom fakultetu odbio smenu osmoro profesora, koja je tražena sa univerzitetskog nivoa. Svetozar Stojanović, Mihailo Marković, Ljubomir Tadić, Zagorka Pešić-Golubović, Milorad Životić, Dragoljub Mićunović, Trivo Inđić, Nebojša Popov. Profesori su bili pod pritiskom, štitila ih je jedino autonomija univerziteta. U gradskoj kavani glumci užičkog pozorišta su diskutovali o novoosnovanom Udruženju TV reditelja SFRJ i ustanovljenoj nagradi za TV režiju – prvi dobitnik je bio Branko Pleša za TV dramu “Prokletinja”. Ipak najviše se pričalo o filmovima koji su ovoga marta dobili Oskare. O najboljem filmu Kum koji je dobio ukupno tri Oskara od deset nominacija. O Kabareu koji je dobio osam oskara od 10 nominacij. Sećam se da je na toj 45 – toj dodeli Oskara najbolji strani film bio “Diskretni šarm buržuazije” francusko-italijansko-španski film u režiji Luisa Bunjuela. Na kraju ovoga meseca stigla je vest da poslednji američki vojnik napušta Vijetnam. U SAD izdat album Pink Flojda The Dark Side of the Moon. Ubrzo je stigao i u Užice preko rođaka koji su živeli u Čikagu.
U aprilu Užičane je najviše zainteresovala Titova turneja u Srbiji: Kraljevo, Vrnjačka Banja, Paraćin, Ćuprija, Svetozarevo. Zalago se se za veću kontrolu partije nad društvom, uklanjanje deformacija kao što su bogaćenje pojedinaca i nestašica stanova, kritikovao je uvoz sirovina, “šrafciger industriju”, davanje prednosti nafti umesto uglju itd. Zatim je stigla vest da je u Njujorku otvoren Svjetski Trgovački Centar divili smo se toj novoj njujorškoj kuli iako tada nije imala bliznakinju. U to vreme u Užicu je bio veoma popularna stoni tenis pa nije bilo čudo što su Užičani sa pažnjom pratili Svetsko prvenstvo u stonom tenisu u Sarajevu i slavili bronzane medalje za Antuna Stipančića i Dragutina Šurbeka. Na drugoj strani Užičane koji su voleli knjige i bili istraživački nastrojeni obradovala je vest da je otvorena nova zgrada Narodne biblioteke Srbije. Pesma Evrovizije je osvojila pažnju Užičana, drugu godinu za redom pobedila numera iz Luksemburga, a Zdravko Čolić sa pesmom “Gori vatra” je bio na 15. Mestu. A onda je orkanski južni vetar na Zlatiboru iznenadio sve dostižući brzinu od 170 km/h – 47 m/s, čupajući stoletne borove. Sećam se da je tada u Užicu bio sunčan dan, ali je duvalo tako da se od prašine Zabučje jedva videlo. Trajalo je to, sve do večernjih časova sa povremenim jačim udarima vetra. Nakanim se da odem do Zdrvljaka u Bloku Ce, da kupim hleba i mleka. Izlazim iz prodavnice kad na dva metra od mene prošiša oglasna bioskopska tabla sa kuće na uglu preko puta prodavnice “Istra”. Nikada od te 1973. do danas nisam zapantio vetrovitiji dana Užicu.
U maju veluku pažnju Užicu je izazvala vest da je 1,6 miliona radnika u Velikoj Britaniji obustavlja rad, protestujući protiv vladine antiinflacione politike. Zatim smo razgovarali o najvećoj zradi na svetu koja je završena u Čikagu. Sa svojih 527 metara i 108 spratova bila je to najveća svetska zgrada sve do 1998.godine. Divili smo se Cepelinima koji su svirali pred 56.800 ljudi na stadionu u Tampi u Floridi i oborili rekord Bitlsa iz 1965. Godine. A onda su medije preplavili izveštaji o četvrtoj konferenciji SKJ na kojoj do izražaja dolazi Stane Dolanc, sekretar izvršnog biroa – Tito je odsutan, po prvi put se javno govori o njegovim odmaklim godinama. Zatim su na tv objavili da je otvorena Hala Pionir u Beogradu (od 2016. Hala Aleksandar Nikolić). Dosta užičkih ljubitelja fudbala je otputovalo za Beograd da na “Zvezdinom” stadionu gleda finale fudbalskog Kupa šampiona Evrope. Pred 90.000 gledalaca, Ajaks je pobedio Juventus sa 1:0. A onda je nečiji stric iz Londona poslao LP ploču prvu, koju je objavila Izdavačka kuća Virgin Records, Oldfieldov Tubular Bells, koju smo sa velikim interesovanjem slušali. U isto vreme izašao je prvi album Užičanima omiljene YU grupe, bio je to i prvi autorski album srpske rok muzike na kome su antologiske pesme: “Čudna šuma”, “More”, “Crni leptir”. Na samom kraju maja vest da je uveden klizni kurs dinara u odnosu na američki dolar je zainteresovala mnoge koji su se spremali na letovanje u inostranstvu. Tada se za 17 dinara mogao dobiti jedan dolar.
U mesecu junu pažnju Užičana iz zemlje i sveta najviše je uzelo Evropsko prvenstvo u boksu, koje je bilo u Beogradu. Zlato su uzeli Mate Parlov i Marijan Beneš, srebro Zoran Jovanović , bronzu Živorad Jelesijević. Razgovaralo se o ženskom, “malom slatkom automobilu koji je urađen u Poljskoj Fijatu 126, kod nas prozvanim “peglica” koji je i neko vreme rađen u Kragujevcu kao Zastava 126. Pošto je Veće naroda savezne skupštine SFRJ prihvatilo nacrt Ustava i stavila ga u javnu raspravu, u Užicu se o tome baš rapravljalo, sve dok nije stigla vest da je student Lazar Stojanović osuđen na dve godine zatvora za “neprijateljsku propagandu” povodom filma Plastični Isus; njegovi profesori na Filmskoj akademiji, Živojin Pavlović i Aleksandar Petrović izbačeni su s posla. Mi mlađi smo se složili da dolazi neko novo teže vreme od onoga u kome smo do tada živeli. Onda je objavljeno da se zakonom ograničava odlazak radnika iz SFRJ, naročito kvalifikovanih i onih koji nisu služili vojsku, koji je stavljen pod kontrolu agencija. Zatim je stigla vest da su Nixon i Brežnjev, potpisali Sporazum o prevenciji nuklearnog rata, i da se Brežnjev obratio američkoj javnosti preko TV. U to vreme posle serije “Svetac” prikazivane širom sveta u periodu od 1962. do 1969. godine, glavni junak je Simon Templar. Zamišljeni pustolov i maskirani borac na strani pravde bio je veoma popularan i u Užicu. Svetca je tumačio Rodžer Mur kome će tako stečena popularnost poslužiti i za lik Džems Bonda. Na kraju ovog juna Prikazan je Live and Let Die, osmi film o Jamesu Bondu, prvi sa Rodžerom Murom.
U julu u Užicu čulo da Potpisom predsednika Nixona na snagu stupio amangman kojim je zabranjeno bilo kakvo djelovanje američkih oružanih snaga u Vijetnamu, Kambodži i Laosu bez prethodnog odobrenja Kongresa. Time je konačno potvrđen izlazak SAD iz vijetnamskog rata. Nikson, koji se protivio amandmanu bio je prisiljen da potpiše kada je postalo jasno da u u Kongresu ima podršku iznad dvije trećine nužne za zaobilaženje predsedničkog veta. Ipak naši problemi su nas više interesovali pa tako i rezolucija koju je donela Savezna skupština SFRJ o osnovama za ostvarivanje društvene samozaštite u sistemu samoupravljanja. Krajem godine donet je i Zakon o osnovama državne bezbednosti. Zatim smo saznali jedan od najpopularnih glumaca u Užicu Brus Li umro u Hong Kongu, šest dana pre prikazivanja filma “U zmajevom gnezdu”. Neki su plakali, a neki su za njim nosily crninu. A onda je sva pažnja 22/23 jula okrenula prema nevremenu koje je zahvatilo Sloveniju, okolinu Zagreba, severnu Bosnu. U Užicu i okolini izlomio dosta drveća, a grad je ojadio baste i voćnjake. Slično je bilo u Vojvodini i Beogradu u kome je zabeležen orkanski vetar s udarima 90-160 km/h i grad koji je izazvao najveću materijalnu štetu. Zatim smo pratili događanja na Filmskom festivalu u Puli, Veliku zlatnu arenu dobio je film “Sutjeska”. Užički rokerski svet je sa pažnjom pratio šta radi Dejvid Bovi koji je na sceni završio na pozornici sa likom Zigi Stardas po kome je snimljen dokumentarac Zigi Stardast and the Spiders from Mars. I u vremenu sedamdesetih dosta se pažnje pridavalo osvajanju Svemira, na kaju ovog meseca saznali smo da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija dogovorili mere za zajedničko finansiranje svemirskih programa. To će 1975. prerasti u Evropska svemirska agencija.
U avgustu Užičani su se preselili na gradsku plažu, tu su se informisali uz pomoć novina i ponekog tranzistora o događajima u svetu i zemlji. Najviše pažnje je izazvala eksplozija u garderobi beogradske železničke stanica, kada je jedna osoba poginula. Zatim smo saznali da je autobus sleteo u kanjon Morače kada je poginulo 7 putnika. U tom autobusu je putovalo na more i nekoliko Užičana koji su bili ugruvani. Dosta smo diskutovali o premijeri filma Američki grafiti i o nekom disko džokeju Kol Hercu koji je u Njujorku pokazao trhniku budućeg Hip-Hopa.
Septembar je doneo nova saznanja i interesovanja. U Beogradu je održan prvi svetski šampionat u vodenim sportovima u organizaciji FINA, jugoslovenski vaterpolisti osvojili bronzu, tokom treninga pre početka šampionata, sportistima pozelenela kosa od bakar sulfata, a Užičani su sve pratili na tv prenosima… Zatim je Samit nesvrstanih u Alžiru preuzeo svu medisku pažnju, sve dok JAT-ova Karavela nije udarila Međeđi vrh planine Magnak, u toj avionskoj nesreći bila je 41 žrtva. A onda je započeo novi talas čistki u Savezu komunista Jugoslavije, radi pročišćavanja pred 10. kongres sledeće godine. Iz partije su izbačene hiljade članova. I Užicu se najviše o tome razgovaralo. Lično sam po prvi put tada u životu čuo reči: “anarholiberali”,”pseudohumanizam” i teško sam našao sagovornika koji mi je objasnio šta one znače. Zatim smo na Radio Beogradu čuli da su obe Nemačke primljene u UN i nikome to nije bilo milo. Ali nam je bilo drago kada je Lansiran Sojuz-12, prvi sovjetski svemirski brod sa posadom od tragedije Sojuza-11 1971. godine. A onda svi navijali za našu reprezentaciju u EvroBasetu u Španiji, kada je Jugoslavija uzela prvu evropsku titulu.
U oktobru najviše medijske pažnje uzeo Jomkipurski rat. Egipat i Sirija napali Izrael na najsvetiji jevrejski dan (četvrti i najveći arapsko-izraelski konflikt). Nakon početnog egipatskog uspeha, Izraelci prešli preko Sueckog kanala, na sirijskom frontu zauzeli još Golanske visoravni. Na tv smo pratili Proslavu 400-godišnjice Velike seljačke bune u Donjoj Stubici, otkriven je Augustinčićev Spomenik Seljačkoj buni.
A onda je započela Naftna kriza 1973. arapski proizvođači nafte dogovorili smanjenje proizvodnje i povećanje cene. Narednih dana se uvodi embargo SAD-u zbog podrške Izraelu. Zatim smo razgovarali o prelepoj zgradi Sidnejske opera koju je otvorila kraljica Elizabeta. Interesantno je da je opera je dom “Grand Orgulja”, koje su smeštene u koncertnoj sali. Sačinjene su iz 10.154 svirala i najveće su svoje vrste na svetu.
Zatim je pažnju Užičana zbog situacije na Bliskom istoku uzela vojna vežba Sava -73 koja je održana jugozapadno od Beograda. U gradovima su isprobane sirene za uzbunjivanje, pa se to dogodilo u Užicu. Kad je stigla vest da u Americi nema benzina zbog naftne krize šegačili smo se zbog pravila par- nepar koji je po prvi put uveden baš ove 1973. U Americi. Narvno nismo ni pomišljali da će se par – nepar uvesti iz istoga razloga u Jugoslaviji 1979. Godine. Zanimljiva je i slika koju prilažem, gde se vide redovi za gorivo u Njujorku 1973. Godine.
U novebru smo saznali da Državni sekretar Henri Kisindžer započinje diplomatiju za prekid neprijateljstava na Bliskom istoku. Većina nas je volela Brižt Bardo pa nas je pomalo ožalostila vest da se više neće baviti filmom. Zatim su mediji najviše pažnje posvetili Titovoj poseti SSSR-u a kad se vratio poseti Jugoslaviji Gadafija. U Beogradu otvoren Centar za sport i rekreaciju “25. maj” (od 2006. “Milan Gale Muškatirović”). Objavljeno da će američka firma Westinghouse u Krškom izgraditi prvu nuklearnu elektranu u Jugoslaviji. Peticija poziva Tita da bude doživotni predsednik, on odgovara da to nije lako, “može li iko biti jednako aktivan celog života?”; takođe odbacuje spekulacije da bi se SFRJ mogla vratiti u sovjetsku sferu.
Ovaj decembar je na neki način bio fimski mesec. Prikazan je film Serpiko sa Al Paćinom. Prikazan je film The Sting, kod nas preveden kao Žaoka sa Robert Retfordom i Pol Njumenom mnogo nagrađivan i najunosniji iz ove 1973. godine. Prikazan je i Magnum Force – Klopka za inspektora Kaligana, drugi film sa Prljavim Harije tj, Klint Istvudom. U Italiji prikazan film Amarkord Frederika Felinija. O tim filovima smo dosta razgovarali i iščekivali ih kad će stiči u užički bioskop. Ovog meseca je Džerald Ford položio zakletvu kao novi američki predsednik, osnovano Društvo za nauku i umetnost Crne Gore. U Jugoslaviji održano svetsko prvenstvo u rukometu za žene, Jugoslavija je osvoila prvo mesto, Rumunke su bile duge a devojke SSSR su bile treće. Onda je stigla vest da Američko psihijatrijsko društvo uklonilo homoseksualnost sa svog spiska bolesti. Sve navedeno Užičani su sa velikom pažnjom pratili. Mi ljubitelji rok muzike smo čuli za grupu australisku AC/DC koja je formirana novembra 1972. godine. Ovog decembra je imala prvi veći concert u Sidneju, ubrzo su postali jedna od svetskih rok atrakcija.
