“Silne teku reke pod ovim nebom. Užički kraj umivaju planinske i pastrmske vode. Da nikuda ne krenete dalje od Đetinje, ne može se iskazati sva divljenja neizmernoj lepoti Đetinje, ne možete iskazati divljenje neizmernoj lepoti prostora, koji ova bistra reka krasi brzacima i slapovima, virovima i izvorima, uz tok kroz suri kamen, šume i livade. Vajana obličja kamena, gromade kamena, snagom i jednim zagonetnim umenjem vode, dovoljno bi bila za trajno divljenje. A divljenje će se umnožavati kuda vas pogled odvede i noge ponesu.”
Napisa taj poseban pisac, prvenstveno užučki poeta, Aleksandar Lale Milosavljević.
