Drvarska pijaca nalazila se ispred osnovne škole, a preko ulice, na uglu, bila je kuća Ilije Lazića sa foto studijom prema Glavnoj ulici. Na fasadi škole pred Drugi svetski rat je velikim ćiriličnim crnim slovima pisalo: Osnovna škola Kralja Petra II.
Na toj užičkoj pijaci je uvek, posebno pazarnim danom, u Užicu subotom, posebno u jesen i zimi, bilo bukovih, cerovih ili grabovih drva, na arabama (turcizam, za vozila za prevoz drva, kod nas su to teretne saonice na kojima su najpre vožena drva), na kolima ili dvokolicama. Neko mi je rekao: “Sneg je na tim drvima prvo stizao u Užice”.
Drvarska pijaca je funkcionisala na sledeći način: jednostavno dođeš, vidiš, platiš i doteraju ti drva kući. Na toj užičkoj raskrsnici i njenoj okolini u različitim vremenskim periodima, između dva rata, sve do 1964. Postoji veći broj fotografija Užičana koje je slikao majstor Ilija Lazić, kao i zanatskih radnji koje su bile u blizini. Što je realno, majstor fotograf je tu živeo ceo svoj život. Tu na uglu gde je danas kafana “Panj”, bila je radnja, a niže kuća kazandžije Raka Toskića. Preko ulice je bio ulaz u dvorište kuće Lazića, i preko raskrsnice škola koja je i danas tu, najstarija užička škola.
Milan Zlatić: “Tu su prodavana drva i sa konja ili magarad (drva su bila sa obe strane samara) i to se zvalo “tovar drva”
