Ту на “Дрварском пијацу”, преко пута Прве основне школе, на углу раскрснице, била је кућа ужичког хронолога са фотоапаратом Илије Лазића. За разлику од других, овај посебни Ужичанин, боем фотограф је својим фотоапаратима снимао и бележио и призоре који приказују обичаје и менталитрт овога краја. Његове фотографије су драгоцени извори података за туризмологе, етнологе, архитекте, историчаре. Да није његових фотографија, могли би само да наслућујемо како су изгледали Ужичани, Ужице и Златибор између два рата. И није то све, снимио је и прве фотографије у боји Ужица, ту око његове радње. На истом филму који се налазио у сачуваној фото заоставштини мајстора, коју сам добио на коришћење од његове унуке Катарине, нашао сам и тај већ избледели филм у боји, са кога овом приликом издвајам две фотографије Илијине са љубимцем куцовом и омиљеним му патком.
Илијина радња је била у Лазића кући окренута ка Главној улици. Од реке је била капија улаз у покалдрмисано двориште, где се Илија сликао те 1945. И то су фотографије са првог филма у боји који је исликан у Ужицу.
