Како је функционисала ужичка “Дрварска пијаца” у Доњој чаршији код прве основне школе? Једноставно дођеш, видиш, платиш и дотерају ти дрва кући…
Ивана Јовановић се сећа: “Мој чича, Ђорђе Јованчичевић са Јелове горе, од дрва је живео. Спреми, натовари, упрегне, па пола и ко, махом низбрдо, под гвинтом, до Ужица. Ту се прода на “Дрвном пијацу” и купи се све за кућу. Онда мало кафана… па кући, а и ја понекад са њим. Волови сами знају пут…
Некад добро сачуван део “Доње чаршије”, полако се губи у урбанистичком забораву. Остају само фотографије и сећања.
Казанџија Рако Тоскић “некако” је избегао раднички батаљон и заобишао комунистичке поратне институције, наставио је рад у приватној занатској радњи.
На фотографији, коју је највероватније сликао Фикар, познати ужички војни музичар, фотограф аматер и власник плаже и кафане “код Фикара”, је Илија Лазић у акцији на ужичкој главној улици или негде у околиним варошицама.
