Недељом би Ужичани обукли најбоље што имају, чисто и испеглано и отишли до Малог парка, где је свирала војна музика, а затим би ишли у дужу шетњу променадом, до Великог парка и натраг, где би уживали у свежини чисте, пуне риба Ђетиње и вожње чамцима у тој посебној рајској лепоти. Осим променаде до Великог парка и назад, ту су се често догађали концерти, кермеси, љубави од подножја до врха Великог парка и натраг, било је ту тако спонтаног дружења огромног броја генерација, ужичке шеге, оргиналних креација до уметничког чина. Велики парк је био и предворје ужичког храма културе и спорта, Соколане, храма живота.
Владисав Полић: “Госпође… Даме са Липе… С лева Олга, моја баба Милка Полић, Ангелина – Гина Вукашиновић, Ружа (мислим) и Цаца Лучић.“
