Užički fudbal i užička „Slobode“, beležili su novinari toga vremena, u tri godine zaredom 1967, 1968. i 1969. ustupili su vrhunskom fudbalu 28 svojih majstora. Iz fudbalske majstorske škole, tu ispod Đavolje stene, rasipano je fudbalsko blago po celom svetu.
Užičanin. fudbaler Radomir Antić sa najelegantnijim i najmudrijih potezima na užičkom i „Partizanovom“ terenu, kao i u državnoj reprezentaciji po svetu imao je dosta obožavalaca. Kasnije, Španci su se divili legendarnom treneru, njegovoj visokoj stručnosti i gospodstvu, a mi Užičani njegovom ugledu. Bio je jedini trener koji je u svojoj karijeri trenirao Real, Atletiko i Barselonu. Takođe je jedan od dvojice trenera koji je sedeo na klupi Barse i Reala. Bio je selektor reprezentacije Srbije od 2008. do 2010. Godine.
U to vreme početka profesionalnog fudbala, Užice i užička „Sloboda“ bili su neprestano na oku velikih timova. U tome prednjači „Crvena Zvezda“. Miljan Miljanić je dolazio Užice kao po svoje i odvodio užičke zvezde. Istog trenutka kada bi obukli „Zvezdin“ dres, užički miljenici su postajali „Zvezdine“ zvezde. Tako je bilo sa Belčom, tako sa Pavikom, pa Krivokućom…
Od Belča – Milovana Đorića pa do novijih vremena „Zvezda“ kao i ni državni tim nisu imali modernijeg i efikasnijeg beka. Najefektnije je oduzimao loptu protivničkom igraču i u magnovanju stizao na krilnu poziciju, odakle je bolje ubacivao loptu pred protivnički gol nego li najbolji krilni igrači. Ne jednom je dokazivao i preciznost svojih udaraca. Bio je Slobodin Belčo svima poznati bek – golgeter. U novije vreme spadao je u najpoštovanije trenere, ali i poslovne ljude.
Pavika je bio nešto sasvim drugo. Jedinstven u dečačkoj primerenosti, a kasnije u sporskoj disciplini, pa i u svome pristupu životu. Držao je Pavika do svog sporskog ugleda. Nije se menjao ni u životnoj ni u fudbalskoj klasi neosporno evropskoj i svetskoj. Bio je dugogodišnji kapiten državne reprezentacije Miroslav Pavlović Pavika igrao je i u najboljoj selekciji Evrope .
Krivokuću su smatrali vrhunski stručnjaci smatrali najraskošnijim talentom. Unosio je virtouznost u fudbalsku igru i bio radost za upućenu fudbalsku publiku. Njegova nadahnuta igra mogla se meriti kakvim nadahnutim poetskim činom. Oni što su na fudbal strogo gledali govorili su da je za Krivokuću fudbal ostao dečačka radost, a ne profesija.
Ovog jula po gradu nastala prava trka, nigde nije moglo da se kupi hleba, naviknuti da u prodavnicama Gudurića hleba uvek ima, javila se zabrinutost kod Užičana. Uzrok je bio nedostatak električne energije u Krčagovu zato je pekara radila ručno i nije mogla podmiriti potrebe grada.
Deo starih mašina iz tkačnice “Cvete Dabić” su oterane na otpad, ove mašine je 30 godina ranije montirao majstor Radoje Sparić koji je doživeo da ih i demontira. Na ulicama grada su postavljeni otvoreni kiosci koji su imali točkiće tako da su mogli da se pomeraju sa mesta na mesto, u njima su mogle da se da se kupe novine, suveniri, različite sitnice.
Direktor Bioktoša bio je Arsenije Spasić koji je tada rekao: “Ima pitanja koji tište grad i nas, ali se postepeno rešavaju. To je podizanje javnih objekata koji nedostaju našem gradu. Opština je dala sredstva za podizanje javnog klozeta na plaži. Završiće se i onaj na Trgu. To su svakako bili neophodni objekti. Kad čovek pomene plažu, onda mora izraziti svoje nezadovoljstvo zbog uništavanja imovine na tom objektu. Nerazumljivo je da su kabine i kasete izbačene i da se ne nađe mesto gde će biti smeštene”…
Uređena je Jug Bogdanova ulica ispred novoga Doma zdravlja, na prostoru iznad Pošte i Društvenog doma. Od tada su se stvarala jezerca. Voda koja se slivala niz brdo proticala ulicom, zaustavljala se tamo gde se spajaju Jug Bogdanova i ulica 7-jula. Kanalizacija nije mogla da primi tako velike količine vode i ona je prodirala u podrumske prostorije pozorišta i u prostoriju gde su smeštene knjige biblioteke tako da je bila stalna vlaga u tim prostorima. Ove vode su donosile mulj na Trg i do same Glavne ulice, što je stvaralo velike probleme “Bioktošu” jer ništa više od ispunpavanja vode i pranja Trga i ulica više nisu mogli da učine.
Pred zgradom Gimnazije bilo je pravo gradilite, ograde skele… Letnji raspust je iskorišćen da se poprilično dotrajala zgrada popravi. Početi su radovi na izgradnji bloka “Zlatibor”, pojavili su se problemi gde smestiti prodavnice koje su se nalazile u objektima koji su planirani da se ruše. Ipak rešenje za neke je nađeno, Konfekcija “21 maj”, prodavnicu je premestila preko puta OŠ. “Andrtija Đurović”,
Terazije su su svoju prodavnicu preselile u nekadašnje prostorije gde je bila Štamparija na Glavnoj ulici.
U Raketinim autobusima koji idu na duža putovanja su montirani televizori. Posle zadarskog Transportnog preduzeća “Raketa” je bila druga u Titovoj Jugoslaviji koja je to uradila u međugradskim autobusima. Omanji crnobeli Televizori ruske proizvodnje, Jedan se nalazio iznad vozačevog prostora, a drugi je visio negde na pola autobusa. Ipak su služili više za dekoraciju.
