Čika Steva Ignjića sam upoznao. Bio je prosvetar prijatelj moga oca Vlajka. Ja sam ga stalno nešto zapitkivao, uprkos upozorenja oca da ne dosađujem. On je imao veliko strpljenje kada sam ja bio u pitanju, strpljivo je odgovaro na sva moja beskrajna pitanja. On je bio taj koji je u meni probudio to da volim da istražujem po prošlosti Užica, Zlatibora, a sada i celoga kraja.
Stevo Ignjić istoričar, doktor nauka, rođen je u Višesavi pokraj Bajine Bašte. Tu je učio osnovnu školu, a nižu gimnaziju i učiteljsku školu završio je u Užicu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju. Na istom fakultetu odbranio je disertaciju “Užice i okolina 1862-1914”.
Radio je u srednjim i višim školama u Beogradu i Užicu. Tokom svog radnog veka a i kad je otišao u penziju strpljivo i istrajno je u arhivma, muzejima i bibliotekama tragao za podacima iz istorije užičkoga kraja. Tako su nastali brojni stručni i naučni radovi, objavljeni u novinama, časopisima i u posebnim knjigama:
Užička Nahija (1961),
Užice i okolina 1862 – 1914 (1967),
Užičko čitalište (1984),
Bajina Bašta i okolina 1 (1985),
Bajna Bašta i okolina 2 (1986),
Narodni tribun prota Milan Đurić (1992),
Požega sa starih razglednica (1993),
Arilje sa starih razglednica (1995),
Bajina Bašta sa starih razglednica (1995),
Serdar rujanski Jovan Mićić (1995),
Manastir Rača (1997),
Kapetan Gajo Vilotijević i njegovo vreme (1999),
Rogačica varoš pokraj Drine (2000)
kao i brojne monografije.
