Занимљива је била ова 1963. година, Први дан ове године је био уторак, а и последњи такође уторак. Приказан је Хичкоков филм “Птице”. Отворена Зграда Пан Ам у Њујорку, зграда са највећом квадратуром до тада 263.985 квм. Амери су затворили затвор Алкатраз у коме је робијао Ал Капоне. Појавио се Први албум The Beatles-а: Please Please Me, снимљен је у једном дану, за 12 сати. Добио сам га за свој четрнaести рођендан 1966, битлманија у Европи је још увек трајала… На Песми Евровизије: Вице Вуков смeстио Југу на 11. место. Тито интервенисао, па је у Југославији олакшан порески терет занатлија (велико увећање из маја 1962 отерало многе из посла). Француска ставила вето на улазак Велике Британије у Европску економску заједницу. Ове године су рођени српски тенисер Боба Живоиновић, глумац Драган Бјелогрлић, као и амерички глумац Џони Деп.
Није ни у Ужицу било мање занимљиво овога фебруара 1963. У Железничком дому, који је био у близини некадашње ћирине железничке станице, се окупило њих 200 да испрати ветеране машиновође, ложаче који су 35 година омогућавали да “Ћира путује”. Славко Грковић, Милорад Ристановић, Драгутин Цвијовић, Жарко Станић, Милосав Даничић, Душан Куљанин, Ранко Мариловић, Миливоје Јевтић, Будимир Николић, Миљко Горонић, Милорад Станић, а била је и једна жена – Добрила Јеремић.
Овог фебруара у сали Општине је представљен модел будућег блока “Златибор”. У првој варијанти требало је све порушити сем четири после рата изграђене зграде од тадашње бензинске пумпе на кеју, Хотела Златибор, све куће до самопослуге, чак и кафану Шумадија и све старије куће до Ђетиње. На сву срећу то се није догодило. Одмах следећи дан је основан Завод за урбанизам, који треба да врши планирање, прикупља, обрађује и анализира документације потребне за урбанистичко планирање, пројектовање…
У ужичком срезу је 1963. живело 52.000 младих старијих од шеснест година. Срески комиет Савеза Комуниста је расправљао о томе какви су проблеми младих, пуна четири часа. “Јово Остојић је говорио о неким васпитним проблемима, нарочито код школске омладине, истичући да млади људи често постављају захтеве за решавање неких питања, а заборављају на извршење својих обавеза”. Витомир Чворовић је говорио о тешкоћама са којима се боре ученици у привреди, указујући да су “шегрти” у правом смислу и речи“. Михајло Ребић је говорио о проблемима у раду средњих школа. Младен Зкатић је уочио појаву да младићи и девојке са села не виде јасну перспективу у опстанку на имању и да им би требало пружити више помоћи у вези даљег унапређења пољопривреде.
Ужични су критиковали овога месеца телефонски именик, који је издала пошта Ужице, зато што су неке институције биле прескочене и њиховог броја телефона није било у именику. Није било телефона Среског комитета Савеза комуниста, као и редакције “Вести”… А било је много помешаних и изгрешених имена и правописних грешака.
Појавило се обавештење: “Нова сајџијска радња почела је са радом у улици Маршала Тита 118 – Титово Ужице (прко пута бивше Курлагине кафане). Раније сам радио код бивше радње Мила Петровића. Малнар Алојз, часовничар“. У следећим вестима се појавио деманти: “Обавештење Малнара Алојза да је радио у бившој часовничарској радњи Мила Петровића је са задњом намером неистинито. Напротив, часовничарска радња покојног Мила Петровића није бивша, јер она ради и данас сваког дана пре и после подне у улици Маршала Тита број 85 у Титовом Ужицу. Удова Милојка Петровић.” А онда је Молнар објавио оглас исте садржине само без речи “бивше”.
Почеле је потражња за кућним помоћницама: “Хитно потребна кућна помоница. Јавити се на шумску секцију, Титово Ужице”.
Основан је савез проналазача подручја Општине Ужце, инцијатор је био Драган Николић, а скуп је одржан у Радничком дому у Севојну.
Објављено је да ће се у току године увести струја у Дубоком, Буару и Трнави, а у свим селима ће се градити и поправљати путеви. Ваљаоница бакра је имала рекордну производњу. Производња “Цвете Дабић” високо се котирала на домаћем тржишту, а почели су да извозе и на страно тржиште.
Овога месеца у Ужицу се догодило много пожара. У Металопреради су у току дана избила два пожара, и то у упаравној згради у коју су се уселили пре два месеца. Узрок је то што су извођачи радова у бетонски димњак, уградили дрвене греде. Други је био у болници, у којој се запалила главна разводна табла, инсталације нису биле добро пројектоване, а овај пожар је довео у опасност 25 живота. Следећи пожар који се догодио био је у Ракетином аутобусу, такође варничење па пожар на инсталацијама и то у моменту када је аутобус био на станици, па су некако успели да га угасе.
Годишњу скупштину је одржало и спорско друштво ДТВ Партизан. Речено је да у друштву све више има младих радника, да је у организацији питање кадрова углавном решено, да је ова година година јубилеја друштва, 50 година постојања. Да је стадион испред Дома (Соколане) понос Душтва и града, да је Друштво освоило велики број признања, а похваљени су за своје резултате активисти: Влајко Ковачевић, за кога је речено да је достојно заменио Јожа Јехличку, Спиридон Бороди, Милутин Вељковић, Драган Поповић, Симо Аћимовић, Тадија Лазић и Душан Јевтић. Нова управа је имала 21 члана, а за председника је изабран Ђуро Раковић.
Фудбалери Слободе и Фапа су одиграли трениг утакмицу пред почетак првенства Српске лиге, утакмица је завршена 4:4, а у полувремену 2:2.
Ужичани су овога месеца продавали: одмах усељив локал у М. Тита 167, кућу у М. Марковића 74, а Васиљ Шкорић је продавао у Севојни кућу у којој је била некада Савића кафана.
Земљорадник Драгуљуб Ђорђевић (70) из села Бјелуше пуних 25 година није говорио са женом Добросавом, у браку су били 50 година, споразумевали су се преко комшија.
Најстарији ловац у ужичком крају је био Миленко Јовановић из села Котраже, напунио је 80 година, а ловом се бавио 60. Да би тада дошао на ловачко весеље у Ивањицу, по снегу и мећави је препешачио 30 километара.
Тада су сматрали да је једно од најстаријих дрвећа у ужичком округу дрво храста старо преко 300 година, чија висина је износила 45 метара, а пречник му је 130 сантиметара. Предложено је да се овај храст стави под заштиту државе.
24. фебруара, у недељу, у Дому ЈНА свирао је дувачки оркестар Радована Бабића из села Милићева крај Пожеге, који су прошле године проглашени за прву трубу Драгачева. Снимили су и плочу за продукцију Дискос. На њиховом репертоару се тада налазило 25 маршева, велики број кола и народних песама, а решили су били да у репертоар убаце и неколико забавних песама.
