Mart 1963. godine

520
Prvi jugoslovenski - srpski televizor
Prvi jugoslovenski – srpski televizor

Objavljeno je da od su se 1. marta 1963. godine spojile u jednu zdravstvenu ustanovu: Anti tuberkulozni dispanzer, Centar za zaštitu majke i deteta, Zubna ambulanta, Apoteka “Zdravlje”, Zdravstvena stanica iz Sevojna i bivši Dom narodnog zdravlja. Naziv novostvorene ustanove je “Dom narodnog zdravlja u Titovom Užicu“. Ovo spajanje je izvršeno na osnovu odluke NOO-e u Titovom Užicu i saglasnosti nadležnih organa upravljanja. Sva prava i obaveze spojenih ustanova preuzeo je Dom narodnog zdravlja i oni su rešavani u okviru novostvorene ustanove.

Televizija je u Užicu mnogo toga izmenila u samom načinu života. Zajedničko gledanje tv programa je organizovano po raznim mestima kao što je Opština, Dom železničara, po školama, mesnim zajednicama i sl. Sve više porodica je imalo televizore, u svojim kućama, televizor je postao obavezan u domovima dobrostojećih porodica i uz fiću je postao znak uspeha i prestiža. Na porodičnim slavljima sa gostima su se najviše komentarisali emisije i filmovi. Ove 1963. emitovan je hiljaditi Dnevnik, najgledanija informativna emisija i u nekadašnjoj Titovoj Jugoslaviji. Jubilarni Dnevnik vodili su Miodrag Zdravković i Dušanka Stojanović, a prvi voditelj prvog Dnevnika bio je Miloje Mića Orlović.

Pogledao sam snimak skupa povodom proslave hiljaditog dnevnika iz 1963. godine. Vide se televizijska lica koja su do danas ostala upamćena kao uzor za vrhunsko televizijsko novinarstvo u svim domenima. Na proslavi povodom obeležavanja emitovanja hiljaditog Dnevnika snimljeni su Ljubomir Zečević, Miloje Mića Orlović, Nada Peternek, Svetolik Mitić, Dragan Nikitović, Dušanka Kalanj, Dušan Stančević, Žak Kukić, Simo Gajin, Đorđe Marjanović kao gost, i mnogi koji su stvarali Televiziju Beograd. Novinari, voditelji, spikeri Televizije Beograd, kao i muzičke zvezde tadašnje Jugoslavije opušteno plešu, razgovaraju, pevaju na kako se to tada zvalo, drugarskoj večeri.

Plakat filma David i golijat
Plakat filma David i golijat

Inače, 1957. godine izvršena je tehnička proba emitovanja TV signala koju je sprovela holandska kompanija Filips. Inžinjeri su u čudu posmatrali kako izgleda sneg na TV ekranu u danas zaboravljenoj fabrici „Nikola Tesla” koja je nekada važila za elitnu. Bila je to prva radio-industrija u FNRJ, mesto koje su često posećivale inostrane delegacije kako bi videle „program za budućnost”. Baš tu su napravljeni čuveni radio-aparati „Kosmaj”, a onda joj je pripala čast da proizvodi i televizore. Prvi srpski televizor, rođen je 1958. i kršten kao „Tesla 59 TV”. Bio je to aparat sa lampama i ekranom od 43 santimetra, težak celih 20 kilograma. Imao je 12 kanala, a slika je postojala samo na jednom. Program je bio kratak, eksperimentalni, i trajao je svega četiri sata – od 17 časova do 21. Za to doba bila je to visoka tehnologija, što se videlo i po ceni. Kupiti televizor bila je prava privilegija, jer je bilo potrebno 15 mesečnih plata za jedan aparat. Naravno, mogli su da ga dobiju samo ljudi sa zaslugama i oni koji su imali dovoljno novca. Rađeno je svega 30 televizora dnevno. U fabrici „Nikola Tesla” ovo „čudo” proizvodilo se do ove 1963. godine, a onda je proizvodnja prepuštena fabrici „EI Niš”. Televizoru je povećan ekran i dobio je ime RR 865.

Još uvek se sećam tog marta 1963. kada je otac kupio televizor, baš taj RR 865. Stric Slobo ga je na leđima, po velikom snegu u Beogradu doneo do voza “ćire”, a kad je stigao u T. Užice Žiko, nosač br 1. ga je doterao u naše dvorište. Naš mali stančić u ulici Omladinskoj 28 bilo je od tada najposećenije mesto u okolini nekoliko meseci. Prolaznici su zastajali i preko ograde gledali prema našim prozorima gde je tv bleskao plavičastom svetlošču, a komšije su sa sobom nosile stolice, kolače i pite… Sve komšije su stale u taj mali stančić od 35 kvadrata, kako bi zajedno gledali televizijski program.

Izgrađen je TV relej na brdu Gradina više Čajetine, tako su meštani Čajetine, Mačkata, Krive Reke, Golova, Savinovine dobili mogućnost da prate program TV Beograd. Odmah su u školama uz pomoć meštana i đačkih zadruga kupljeni televizori, a uveče je prisustvovalo na zajedničkom gledanju televizije i do 200 ljudi.

U Užičkom pozorištu ovoga meseca je bila premijera nove predstave “Idem u lov”. reditelja Momčila Miloševića.

Prvi broj lista "Pčelar"
Prvi broj lista “Pčelar”

U bioskoima su igrali: u Zlatiboru američki dokumentarac “Priča o Kubi”, italijanski “Golijat i giganti”, sovjetski “Bitka naših dana” I, II i III deo, francuski omnibus “Sudbine”, italijanski “As asova” i “Sve za smeh”, revija kratkih komedija Mak Senta. U Domu Armije: sovjetski “Ljubav pobeđuje”, američki “Ovčar”, “Noćni prolaz”, zapadnonemački “Franciska”, istočnonemački “Profesor Mamlok”, francuski “Burlaci sa Volge”, japanski “Žrtvovane devojke” domaći “Da li je umro dobar čovek”, “Junaci sporskih terena”, italijanski “David i Golijat”. Na nas klince iz Omladinske najveći utisak je ostavio film „David i Golijat“, zamrzeli smo glumca Orsona Velsa i uskoro smo svi imali praćke kao David u filmu. O Bibliji posleratne generacije nisu imale pojma, iako je priča o Dvidu i Golijatu potiče baš iz Biblije.

Devetnestog marta je u sali Doma održan koncert u 19,30 dečijeg hora, vokalnih i istrumentalnih solista OŠ Dušan Jerković. Dirigovao je nastavnik Miloš Broćić.

Gostovalo je i studentsko Akademsko pozorište “Branko Krsmanović iz Beograda sa predstavom “Stradanje Pjotra O’ Heja“, koju je režirao Predrag Laković. Dragan Prljević profesor iz Beograda je 22. marta održao predavanje takođe u Domu JNA, naslov je bio “Kroz prošlost Titovog Užica”.

Komunisti Valjaonice bakra su na svojoj konferenciji rekli da će se plan proizvodnje preduzeća za 1963. godinu ne samo ostvariti, već i prebaciti, radilo se o proizvodnji preko 30 tona bakra. Inače, Valjaonica je tada imala 1927 zaposlenih, a 500 je bilo članova Komunističke partije, partiski skretar je bio Radovan Ristić.

Plan pribojskog Fapa za ovu godinu je bio da proizvede 3000 vozila. Ipak, najviše uspeha na početku ove godine je postigla Elektrodistribucija koja je podigla proizvodnju preko tri puta, rudnici u užičkom kraju su podigli proizvodnju za 12%, drvna industrija je povećala proizvodnju za 6%, tekstilna za 2%. Fabrika kože “Partizanka” je povećala proizvodnju za 48%. Industrija gume i grafička industrija su umanjili proizvodnju za 14%. Takođe je loše startovala metalna industrija – užička “Metaloprerada” i “Proleter” iz Arilja, a izjavili su da se to događa zbog nedostatka sirovina, energije, zavejanih puteva i pruge, nedovoljnih obrtnih sredstava.

Održana je skupština Radio-amaterskog kluba “Kadinjača”. Klub je imao 120 članova i kuburio sa prostorom, ali ih to nije sprečilo da održe prosečno po 500 veza. Zaključeno je da YU1ABH bio najbolji.

Užice krajem marta 1963. godine
Užice krajem marta 1963. godine

Pčelarstvo u užičkom kraju imalo je veliku tradiciju. U Užicu je na početku 20. veka bilo nekoliko pretplatnika lista „Pčelar“. Ovoga marta održana je Skupština užičkih pčelara. Društvo je imalo 162 člana, od toga je bilo pet žena. Udruženje je imalo svoj pčelinjak na Dovarju sa 28 dobro oraganizovanih košnica. Uz pčelinjak je bio organizovan mali centar koji je pružao stručnu pomoć pčelarima, a pomagao im je da plasiraju svoje proizvode. Dva člana društva, sekretar Smiljko Jović i rukovodilac pčelinjaka Veljko Damljanović su bili stalno u pčelinjaku i najzaslužniji za dobre rezultate. Primarijus dr Veselin Marinković održao je na skupštini predavanje o medu kao hrani i leku, a inžinjer agronomije Slavoljub Čolić, održao je predavanje o pčelarstvu kao pomoćnoj grani voćarstva.

Spasenija Babović, član izvršnog komiteta Centralnog Komiteta saveza komunista Srbije, u pratnji potpresednice narodnog odbora Olge Živković i Milete Ješića, sekretara opštinskog komiteta Saveza komunista, obišla je tkačnicu“Cvetu Dabić” i “Prvi Partizan” i održala predavanje u Domu JNA.

Doneta je odluka Sanitarne inspekcije i javljena telefonom direkciji “Sretenu Guduriću” da moraju u prodavnicama da zavijaju hleb. Direktor preduzeća Vidosav Ljeskić je rekao “Najdalje kroz sedam dana sve prodavnice biće snadbevene odgovarajućom higijenskom ambalažom kojom će se hleb zavijati”. Ipak, direktor nije ispunio svoje obećanje, pa su pekaru predali sudiji za prekršaje. Sanitarna inspekcija je detaljno pregledala ugostiteljske, zanatske i trgovinske objekte u Užicu i dosta njih takođe predala sudu.

U “Vestima” se pojavio oglas: “Izveštavamo cenjene pušače da smo pustili u prodaju novi kvalitet cigareta “Morava” izrađena od najboljeg makedonskog i hercegovačkog duvana. PUŠAČI! Probajte našu “Moravu” gde ćete se uveriti u izrazitost dobrog kvaliteta. Fabrika duvana Sarajevo.”

Proleće se ove godine u gradu stidljivo pojavilo i izmamilo veliki broj građana, naročito dece, na ulice, najviše na Trgu. Užičani su tada očekivali da će se brzo pojaviti i turisti. Ali na istom Trgu su se pojavili razni magacini – u Kuli stolice i apartura iz srušene bašte bioskopa “Zlatibor”, na južnoj strani između prodavnice “Elektron” i tada postojeće “Krojačke zadruge” pojavio se magacin u kome je bilo mnoštvo šporeta… Mnogo Užičana je žalilo za nekadašnjim starim bioskom i baštom sa kafnicom gde se zaista uživalo…

U prvom kolu prolećnog dela prvenstva, “Sloboda” je sa Mladenovcem igrala nerešeno 1:1. Najbolji u timu “Slobode” bili su: Novaković, Jovanović, Ivanović, Milosavljević.