ФК Слобода на првом гостовању у Београду и даље

1366

Година је 1946. на јесењем првенству Србије у фудбалу, прецизније 27. октобара “Слобода” је по први пут у Београду играла првенствену утакмицу са “Радничким”. Колико су Ужичани тада били добар тим, говоре и изјаве пред утакмицу играча Радничког да у Београду од никога више не зазиру него од ужичке “Слободе”, иако су је тада победили са 4:0…

Сутрадан је у “Борби” објављен извештај са ове утакмице, у коме је између осталог истакнуто:

Верна Слободина послератна публика
Верна Слободина послератна публика

– Јуче пре подне одиграна је на игралишту “Авале” фудбалска утакмица II групе републичког првенства Србије између тимова “Слободе” из Титовог Ужица и београдског “Радничког”. Први наступ “Слободе” у Београду није задовољио посматраче, зато што се очекивао већи отпор и боља игра. (…) На први гол није се дуго чекало. У 20. минуту првог полувремена, после лепе комбинације, Ђорђевић је постигао гол. Други и трећи гол постиже Павловић и Вукосављевић и са тим резултатом иде се на одмор. У другом полувремену “Слобода“ пружа снажнији отпор и у неколико махова њени навални играчи се пробијају до казненог простора домаћих. Али фудбалери “Радничког” играју борбеније, пожртвованије и технички боље и врше честе нападе. Цела ужа одбрана “Слободе” пружа жилав отпеор. До краја утакмице “Раднички” је реализовао своју премоћ са са свега једним поготком. Стрелац је опет био лева полутка Вукосављевић.

На крају чланка се наглашава да је од гостију “добру игру пружио голман Митровић, који је одбио више тешких и опасних шутова” и додаје под каквим је условима одиграна утакмица:
“Ова утакмица је одиграна под изузетно тешким временским околностима. Поред ветра и јаке хладноће ометао је ток игре потоно каљав и разрован терен игралишта”. Ужички фудбалери су се сећали да до тада нису играли на горем терену. Блато је било до изнад чланака, а из те каљуге ноге тешке као олово су се тешко вадиле. Домаћини навикли на тај терен су се много боље сналазили. После скоро десеточасовног путовања “ћиром” су се ту нашли на игралишту више погдном за свиње него за људе. Било им је много теже него сво оно маратонско трчање на Златибору. Колико је то све било заморно а и тежак терен најбоље се сећао Александар Вуловић Кебло:
“Утакмицу смо играли пре подне онако измучени до поласка воза нисмо знали шта ћемо са собом… Вође пута нас одведу у биоскоп, не сећам се шта смо гледали, чим су угасили светло онако измучени смо поспали”.

Голман Ненад Митровић у акцији
Голман Ненад Митровић у акцији

У наставку првог првенства Народне Републике Србије, “Слобода” је играла на свом терену са београдским “Радничким” 2:2. Играли су одлично против “Подриња” тј. “Мачве” 3:3 која је те године постала члан Прве савезне фудбалске лиге. Највећу победу на првом првенству “Слобода” је остварила на свом стадиону у Беглуку победом над “Младим радником” из Пожаревца са 9:1, што рекли Ужичани “развалили их”. Наравно да је ово “разваљивање” остало у сећањима и фудбалра и навијача, као и то да је Добрици Михаилу Васовићу било жао што су толико голова дали “Младом Раднику”, радничком клубу… Васовић је замолио суиграче и другаре да више не дају голове, али, ови га нису послушали него су забили и тај девети гол. Михаило, како су говорили, се наљутио први пут у животу и прву лопту коју је добио упутио у властиту мрежу, дајући тај почасни гол за Пожаревљане. У том фудбалском првенству Србије за сезону 1946/47 годину, Ужичани су освојило “добро пето место” и већ су имали неколико веома талентованих, квалитетних фудбалера који су могли да заиграју у било ком најбољем југословенском клубу.

У лето 1947. комплетан тим “Слободе” одлази на радну акцију изградње пруге Шамац-Сарајево. Сви су били запослени, па су за то искористили одмор и проведу га у Зеници, у саставу 6. ужичке радне бригаде. У то време једна ужичка средњошколска бригада је била на Врандуку. И у њој је било младих фудбалера “Слободе”, а међу њима првотимац Мићо Ђорђевић Рус, као фискултурни референт. До 28. јула поред рада на изградњи железничке станице у Зеници фудбалери “Слободе су одиграли неколико пријатељских утакмица са зеничким “Челиком” нерешено, “Борцом” из Тетова, кога су победили са 13:0. Екипу Интернационалних бригада су победили са 6:0. Поводом дана устанка Босне на турниру “Слобода” је победила “Челик” и освојила прво место.