Užičani koji pamte šezdesete i sedamdesete će se setiti čoveka koga je znalo celo Užice. Ako je trebalo uneti ugalj, drva, poslušati, doneti i odneti, obaviti razne poslove koji su svi izbegavali, zovnuli bi Lojsa. Lično najviše pamtim Lojsove ruke, izobličene od teškoga rada.
Danica Pop-Mitić: “Na Rosuljama su za pomoć u obavljanju raznih poslova zvali čoveka, čijeg se pravog imena ne sećam, ali znam da su ga zvali Učo.”
