Ми Eре смо увек имали истанчан смисао за хумор. Обиђимо град у овој хронологији градских догађаја тога јуна 1962. И употпунимо је са неколико анегдота које су се стварно догодиле:
– Колику имаш плату? – упиташе Еру радника ткачнице “Цвета Дабић”
– Ја и директор – 209 хиљада динара – одговори он.
Због чега узимаш кредит? питали једног Еру који је становао на “Тргу Партизана” у блоку “Ц”.
– Да платим кирију.
Седе Ере и чекају келнера у Градској кафани. Када им је конобар пришао столу, они га упиташе:
– Ко највише ради у Градској кафани?
– Џубокс, одговори овај ко из топа.
Када је донео другу “туру”, да би му “вратили”, упиташе:
– Зашто примате бакшиш када зарачунавате сервис?
– Сервис је за руководиоце и административно особље, а бакшиш је за нас, радне људе, одговори келнер Ера.
Сретну се двојица ера која су скоријих дана из Златиборског села дошли у Ужице.
– Где спаваш?
– У болници.
– Па, ти си здрав!
– Није важно. Важно је да сам социјално осигуран. Примају они и здраве, јер плаћа социјално.
– Пошто јаја? питају на ужичком пијацу сељанку из околине Ужица.
– Па, 25 динара.
– Ух, зашто су тако скупа?
– Па морају цене да се врате на ниво у прошлој години.
Помоћник директора Грађевинског предузећа “Златибор” примио је девет месеци хонорар од 10 хиљада динара за предавање на курсу који није ни постојао. Вероватно због тога он најрадије пева песму “Златиборе мој дебели ‘ладе”.
Састали се у башти Хотела “Палас” један ужички лекар, правник, архитекта и економиста, расправљају која је професија прва настала. Лекар каже наша. Стварањем Еве од Адамовог ребра је први хируршки захват.
– Није ваша него наша, каже правник. Кад је Адам убрао јабуку учинио је прекршај.
– Ни једна ни друга. Прво је настала архитектура, јавља се архитекта. Бог је из оног хаоса, за седам дана створио свет.
– Да, али ко је створио хаос, упадоше истовремено у реч лекар и правник.
– Па ми, јави се економиста. Према томе економисти су први створени…
На Плажи су се вршиле последње припрема за почетак сезоне. И поред тога што објекат плаже није био у потпуности завршен, надлежни су рекли да ће посетиоцима бити удобнији одмор него ранијих година. Уређење плаже је преузела Стамбена задруга “Теразије” у оквиру посебног сервиса. Цена уласка на плажу била је 10 динара, а цена за целу сезону 500 динара. Посетиоци су имали на располагању више чамаца, једна вожња од сат времена је коштала 150 динара. Крајем месеца је отворен и ресторан (ресторан “Плажа”) који је био у саставу “Шумадије” (Труман). Ипак није било све тако иделано, неки од становника су ломили на плажи украсно биље и дрвеће у околини. Родитељи, нарочито из периферијских насеља, нису водили рачуна о својој деци, која су се од раних јутарњих часова сасвим сама купала. А знало се да од самог отварања плаже да је Ђетиња узела један живот, сваке наредне сезоне и по неколико…
У биоскопу “Златибор” у башти и у сали играли су филмови: “Дрске подвале”, “Чудна девојка”, “Шеки снима, пази се” , “Не поричем своју прошлост”, “Мач освете”, “Прва љубав”, “Било их је седам”, “Светац води игру”, “Победник који није био”. У Дому ЈНА: “Човек са два лица”, “Необична Америка”, “Мирно лето”, “Јагуар господар џунгле”, ”Хлеб и ружа”, “Река смрти”, “У 3,10 за Јуму”, “Сунце сија свима”, “Евгеније гранде”, “Солунски атентатор” (домаћи).
У Дому ЈНА гостовало је Савремено позориште из Београда: Миодраг Петровић Чкаља, Ђокица Миланковић, Мића Татић. Вокални солисти: Душан Јакшић, Сенка Петровић, Тихомир Петровић и велики оркестар који је водио Милан Котлић. Било је ту и десетак балерина и балетана. Представа коју је режирао Предраг Динуловић се звала “Савремено позориште вас забавља”. Чкаља ће током наредних деценија остварити огромну националну популарност, да ће Пошта Србије издати поштанску марку са његовим ликом.
И ове године је О.Ш. „Душан Јерковић“ изненадила суграђане премијером дечије оперете “Зека, Зрика, јагње”, коју је припремио тих година веома активни наставник музике Милош Броћић. У овој представи нарочито су се истакли: Вера Млађеновић, која је играла улогу Зеке, Војин Мулина као Зрика, Вера Курћубић у улози јањета, Злог вука је тумачио Владан Личина, а лукаву лију Светлана Сокић. Дијалоге је увежбавала чланица ужичког позоришта Санди Штроф. Много година касније пензионер Милош Броћић, сећајући се своје каријере, је рекао: “Упоредо са “Ерама” сам у школи “Душан Јерковић” руководио дечијим оркестром и школом. Имао сам прилике да радим са веома талентованом децом. Чак смо и оперете спремали. Сећам се да је 1962. године по први пут приказана оперета “Зека, Зрика и јагње” у којој су солисти били ђаци школе. Обишли смо цели наш округ и пола чачанскога, гостовали смо у Гучи, Лучанима, Котражи, Чачку. Учествовали смо осам пута и на фестивалу хорова у Шапцу, а да је највише успеха имао Славко Гајић, који се истакао као копозитор хорских песама.
У Хаџи Мелентијевој улици овога месеца је завршена градња нове основне школе (Нада Матић), која се градила самодоприносом. „Школа ће моћи да прими 800 ученика. У приземљу је планиран стан за домара. На спрату и у једном делу приземља кабинети, наставничка канцеларија 12 учионица, а у једном делу приземља фискултурна сала. Школа има етажно грејање и модерно је опремљена”.
После одузимања једног дела земљишта Пољопривредном добру “Турица” за изградњу пумпне станице, површине за гајење култура су се почеле смањивати. Планирали су да узимају још земљишта. Зато се Пољопривредно добро “Турица” припојило Ужичкој земљорадничкој задрузи… али и то им није помогло да сачувају земљиште, а касније и само предузеће.
Од мање важних ствари овог јуна се догађало и употпуњавало градску атмосферу: Конфекција “Деса Петронијевић” је продавала машине за крпљење чарапа, Гвозден Богићевић је продавао кућу са двориштем у Студеничкој 33. Гогић Веца, отправник возова Железничке станице Узићи, продавао је шест прозора са месинганим оковом. Градска апотека је тражила књиговођу. Сељаци су се у ужичком суду тужили око грања. Неки Милун Ранковић је преко “Вести” позивао своју жену Миленику да му се врати, опет други Стаменић Богдан из Крчагова се одрицао жене Милијане. У кругу фабрике „Котроман“ у Мокрој Гори је пронађена неексплодирана авионска бомба од 50 килограма. Демонтирао и уништио ју је службеник ужичког СУП-а Симо Радојевић. Одржано је суђење радиомеханичару Милошу Стефановићу, који је илегално из немачке пребацио аутомобил “Олимпија 54” и два моторцикла, које је затим препродао. Осуђен је на три месеца затвора и заплену недозвољено стечене добити.
“Од медведа се не може живети…Побише нам стоку, а угрожавају и људе”, жалили су се Креманци. За само пола године “меде” су убиле преко 50 оваца, 5 крава. Највише штете су имали засеоци Бечлићи и Тарабићи. За ове меде изгледа није било зимскога сна, јер су највише штете нанели у току зиме…
Наставак у другом делу ове приче.