Јун 1962. године (други део)

1081

Тог јуна 1962. сећам се да ми је отац купио нову најбољу италијанску бициклу “Сан Марко” и кад је лепо време ме водио на Трг да возим и тренирам полиом оштећене мишиће ногу. А док сам ја возио бициклу, Ужичани су испред Градске каване терали шегу:
– Знаш ли за оно правило из медицине које гласи: “Боље спречити него лечити”.
– Знам то правило, али не знам на шта би сад требало да се односи?
– Односи се на асфалтиране улице. Погледај! Ево овде онде појављују се чуперци турске калдрме која вири из излизаног асфалта. Ваљало би то залити док је “ћелавост” мања, а изданци сношљивији.

Вожња бицикла на Тргу
Вожња бицикла на Тргу

И тада, јуна 1962. године се расправљало о времену које не поштује редослед годишњих доба:
– “Колико је само чудних временских обрта било у последње време. Тако је, на пример у овом месецу било места у којима су метеролози забележили у јутарњим часовима температуре чак и испод нула степени, док су у преподневним часовима забележили плус осам степени. Сада је опет после неколико хладнијих и кишовитих дана, настало топло време. Како каже Борис Кољицки, одмах после периода свежег времена са кишама и грмљавинама, доћи ће до наглог отопљавања и почетка праве летње сезоне са јачим жегама и сунчаним данима. Али, биће и веома мало падавина”. Вести 21. јун 1962. године.

У Севојну је 18. јуна убијен Момчило Лазаревић, пензионер, стар 49 година. Убиство је извршила његова жена Станка због нетрпељивости која је између њих трајала тридесет година. Момчило је био познат као нерадник, пијаница и годинама је малтретирао жену и шест кћерки. Овога пута је Станки било доста свега. Када је Момчило покушао да малтретира породицу, Станка је докопала трешњев ступац и са воловских кола га ударила преко главе и на месту усмртила.

Истога дана када је Станка убила Момчила, у Ужицу код Соколане око 19 часова неки Драгољуб Паришић, машински техничар иначе војник на одсуству, покушао је да се убије тако што је у моменту наиласка „Ракетиног“ аутобуса, који је кренуо према Чајетини, бацио се са тротоара под точкове. Захваљујући присебности возача Радивоја Петровића, до несреће није дошло. Аутобус је самоубицу само одгурнуо, наневши му лакше повреде. Пре него што се бацио под аутобус, истога дана Паришић је покушао да се убије тако што је секао вене на рукама. Из опроштајног писма које је нађено, видело се да је у питању несрећна љубав.

Мали парк са својом бетонском оградом и масовним цевима
Мали парк са својом бетонском оградом и масовним цевима

Осамнаестог јуна гром је ударио у кућу Драгиње Јеремић у селу Трипкови. 55-тогодишња Драгиња је погинула, а детету које је било са њом “ни длака није фалила”, док је кућа била скоро срушена…

У другој половини јуна неважне ствари о којим се причало, а које су давале допринос атмосфери у граду, су биле: Фризерски салон “Нева” тражио берберина и две фризерке. Милија Радовић са Лазовине је продавао вршалицу “Геплару”. А неки Лекија Маријановић из Доброселице се одрицао сина и снаје Миломира и Леке и сестре Станојле Кулашевић, зато што су га осам година раније избацили из куће. За председника општинског синдикалног већа изабран је Петар Виторовић. У посластичарницама је најпопуларније пиће била боза, која је поскупела дупло од истог периода прошле године. Јагњетина је у Ужицу коштала 900 динара килограм, а у Пожеги 700.

Како су тада неки делови града изгледали? Мали парк је био ограђен оградом од бетонских стубова, који су били повезани дебљим цевима. На тим цевима дању су седели гимназијалци за време одмора према гимназији, а увече су за време корзоа момци кибицовали девојке, али са ограде према главној улици. У парку се налазио водоскок где су обично родитељи забављали децу, тако што су на водоскок стављали пинг-понг лоптице. Преко дана су се као и данас највише окупљали пензионери, тада је Парчић био крцат пензионерима. Иако је имао велики број клупа, они који су дошли касније нису имали где да седну.

Мали парк са својом бетонском оградом и масовним цевима
Мали парк са својом бетонском оградом и масовним цевима

Школа Душан Јерковић – зграда свеже умивена, офарбана фасада, пред њом цветњак, зеленило, биста Душана Јерковића. Беспрекоран ред и чистоћа. Али њено наличје, тамо где деца излазе на одморе, крш и лом шут од скоро дограђног дела. Деца се ломе преко брда изломљеног грађевинског материјала, понеко и угане ногу.

Ту одмах, преко потока, крај школе, налазио се мост, пре ћуприја. Дрвена. Брвна и греде. Патошња јој отрула, зјапе рупе, деца туда долазе и одлазе у школу. За упропашћен мост била је крива “Ракета”. Она је ту имала перионицу аутомобила, баш на месту где је сада школа Радоје Љубичић. Од сталног квашења трулила је грађа моста, а Општина га је од педесете до тада обнављала четири пута.

Разред Основне школе „Душан Јерковић“
Разред Основне школе „Душан Јерковић“

Била је субота тог 23 јуна 1962. године, дошло је до теже саобраћајне несреће у којој је петоро задобило теже повреде. То се догодило на Доварју, на узбрдици, крај музеја. Сударили су се камиони марке ТАМ ужичког комуналног предузећа и Ваљевске пиваре. Таман када је дошла милиција да врши увиђај, а у близини се скупило мноштво радозналих пролазника, низ улицу се појавио камион такође марке ТАМ предузећа “Стаклохром” из Земуна који је вратоломном брзином силазио низ низбрдицу Доварја. Са њега су спадали сандуци, а шофер је викао “чувај” и непрекидно притискао сирену. Када је пришао близу првога судара, да не би изазвао катастрофу, ризукујући свој живот и животе двојице радника који су били са њим у кабини, урадио је последње што је могао да уради, захваљујућ маси која се у последњем тренутку разбежала јер је чула ломљаву стакла, тако да није дошло до катастрофе. Пошто су му отказале кочнице, шофер камиона да не би ударио у масу света, је закачио камион предузећа “Хидротехника” из Перућца, који се ту зауставио, затим ударио у један стуб, па у један и други камион, који су се већ били сударили, скренуо волан на страну и камионом ударио у зграду Музеја. Сем поменутог шофера теже су повређени и Раде Михајловић, ученик из Ужица, Кочовић Миодраг из Мачката, Милан Дуловић, а лакше Гајо Рокнић и Раста Белковски, радници стакларског предузећа из Земуна. И материјална штета је била поприлична – поломљено је преко четири тоне стакла, а и камион је био потпуно уништен. О овом догађају се месецима причало у Ужицу.

Улупани камион Там
Улупани камион Там

Причало се и о томе како је неколико громова ударило у Косјерићу у школу и то за време наставе, у неколико зграда и стубова. Причало се и о суђењу Радави Курчубић, власници вулканизерске радње “Вулкан” и раднику исте радње Драгославу Курчубићу. Били су оптужени за превару, фалсификовање, давање мита, помоћу чега су оштетили 10 предузећа за два милиона динара. Радава је добила 6, а Драгослав 7 година затвора и да врате паре које су украли.

Ф.К. Слобода је припремала подмладак, од 120 пријављених дечака примљено је 30. Пресудно је било то да немају слабих оцена у школи. Чудна селекција, фудбал не тражи научне раднике већ таленте. Тражено је да омладина града и комунална установа уреде игралиште у Крчагову, које је била ледина пуна прашине.