Био је познат по свом знању и мудрости, звао се Риста Тешић. Риста је рођен у Ужицу 1845. год. Добростојећи родитељи су га послали да учи за часовничара, прво у Немачку, одатле је вођен радозналошћу стигао је у Швајцарску. Боравећи у тим земљама, млади Ужичанин уочио је велике површине под зеленилом, било да су то били паркови или шумски појасеви око градова. Суочен са лепотом коју су неговали тамошњи људи, Риста се вратио у Ужице. Убрзо је отворио сајџиску радњу и добио посао да брине о сату на звонику ужичке Саборне цркви (сат је ту и данас), по коме су Ужичани “дотеривали” своје часовнике. Због својих вредних особина које су привлачиле пажњу Ужичана, стекао је поштовање групе варошана који су му помагали да оствари своје идеје: да оплемени околину Ужица и саму варош.
Било је то 1882. Ристо је имао 37. година. Основао је подружницу Српског пољопривредног друштва за Округ ужички. Из Немачке је донео кожно седло, које је потом изложено на првој пољопривредној изложби исте године у Београду. По том седлу, уз војног сарача кога је Риста довео и негова упутства, ужички сарачи су постали прави мајстори седлари.
Иначе сарачки је стари српски занат. Сарач је занатлија који израђује предмете од коже, пре свега седла, опасаче, кајасе, футроле за ватрено оружје, бичеве и новчанике. У средњем веку забележено је да ову опрему израђују мајстори-сарачи. У сарачкој радњи мирише кожа. Процес прераде и припреме коже подељен је у три фазе, на почетку их је сарач сам обављао, затим се кожа набављала од варги и, напослетку, сарачи су почели да користе фабрички обрађену кожу. Сарач израђује производе ручно, док међу најпознатијим алатима је сарачко шило и игла којом се ручно ушива. Алат је многобројан и подразумева мноштво различитих ножева, сечива, маказа, зумби, калупа. Производе сарачког заната краси изузетно квалитетна израда производа. Вештина обраде коже, избор, начини штављена, као и развој заната – занатлије, еснафи, алат, производи чине ”Сарачки занат”.
Последњи ужички сарач, чија радња постоји после његове смрти, ове 2018, био је Милија Ћитић.
