По кнезу, војводи из Првог српског устанка, Алекси Л. Поповићу, носи име царинска улица формирана после Другог светског рата на простору где су до тада биле ливаде. Насељавање и стамбена изградња на овом делу Ужица интезивирана је седамдесетих година 20. века. Улица је добила име 1988. године по кнезу ужичке Црне Горе, Алекси Л. Поповићу, члану Правитељствујушчег совјета сербског.
Многи мисле да ова улица носи име по Алекси Поповићу, ужичком адвокату, некадашњем председнику ужичке Општине, политичару и председнику Народне скупштине. Разлика је повелика, није само у средњем слову. Алекса по коме носи улица име је Л Поповић, а адвокат Алекса је Ђ. Поповић. Први је рођен у Субјелу код Косјерића негде на средини 18. века, а други Алекса је рођен 1844, век касније у Погледу код Ариља. Биста у холу ужичке Градске куће је Алексе Л. Поповића, првог старешине ужичке нахије од 1808. до 1811. године.
Алекса Л. Поповић, по коме носи име улица на Царини, био је и војвода из Првог српског устанка, командант Ужичке нахије и потписник акта о образовању Правитељствујушчег совјета сербског. Кад је Први српски устанак пропао 1813, остао је у косјерићком крају и обављао одређене адмистративне и политичке дужности, док га 1815. Турци нису заједно са војводом Михаилом Радовићем, кнезом Василијем и трговцем Радованом Маслаћем затворили у у ужички град, а затим погубили.
Војвода Алекса се поред земљорадње бавио и трговином, што му је омогућило да дође у везу са бројним истакнутим људима из западне Србије. Кад је почео устанак, на њега се рачунало као на човека који ће бити користан за “народну ствар”. Посмртни остаци су му касније пренети у Сјубел и сахрањени у порти цркве.
У Косјерићу је 7. октобра 2016. откривена спомен биста Алекси Л. Поповићу, Спомен бисту, рад академског вајара Велимира Каравелића, открио је трогодишњи Алекса Поповић, најмлађи потомак из породице Алексе Л. Поповић, рођен у Бечу.
