Податак који ретко ко зна – ко је пројектовао Саборни храм Светог Ђорђа?
Пројектовао га је архитекта Чех Јан Невол. Невол је радио и на урбанистичким проблемима Србије, решавајући планове појединих насеља, и преносећи на тај начин урбанистичку теорију директно из Европе током 19. века. Да кажем нешто више овом великом архитекти и да напоменем да сам податке о њему добио од Чешке амбасаде.
Он је чешки архитекта, који је радио у Прагу и Београду. Рођен је 15. априла 1812. године у селу Виска (преминуо 12. априла 1903. у месту Свободне Хамри). Школу је похађао у Јихлави, а потом у Пардубицама, да би на крају 1830. завршио прашку техничку школу. Неко време је радио у Прагу, а онда се 1845. преселио у Београд. У Кнежевини Србији је имао функцију главног инжењера грађевинског одељења Попечитељства унутрених дела. Како се школовао не само на Техничкој школи у Прагу, већ и на Уметничкој академији у Бечу, поред доброг техничког образовања поседовао је и уметничко, што га је издвајало од осталих државних инжењера. Као водећи пројектант, израдио је бројне пројекте за државна здања, међу којима су посебно били значајни Војна болница и Артиљеријска школа у Београду, као и ужичка Саборна црква.
Неволиним доласком наступила је нова етапа развоја градитељства у Кнежевини Србији, које више није било дело градитеља скромног знања, већ архитеката школованих у развијеним европским центрима. Својим дугогодишњим радом у државној служби, као главни архитекта и наставник у Инжењерској школи у Топчидеру, Невол је пресудно утицао на унапређење градитељства у целој земљи. Његова здања су била веома блиска европским узорима, посебно у виду примене нових модерних материјала и конструкција. Након одласка у пензију, 1863. године је пројектовао прву двоспратну палату у Београду, резиденцију Капетан Мише Анастасијевића, у којој се данас налази Ректорат Универзитета у Београду и која је његово једино сачувано остварење у Београду. Исте године одлази у место Свободни Хамри, где је са супругом од њеног брата наследио имање, на коме је живео све до своје смрти.
