Krčagovo je danas užičko naselje u kotlini Đetinje, na istočnim padinama Dovarja, nekadašnje Kruščice, to jest Vujića brda, na južnoj strani Kapetanovine i Sarića Osoja i delova Zabučja. Današnja mesna zajednica Krčagovo ima oko 11 000 stanovnika. U vreme Titove Jugoslavije, bilo je to po broju stanovnika, preko 20 000, jedna od najvećih mesnih zajednica. Na polju Krčagova 1961. godine je u vreme proslave, kada je otvaran Trg, održan najveći miting u istoriji Užica, na kome je prisustvovalo 180 000 ljudi. Govorio je Josip Broz Tito, a govor je prenosila televizija na području cele Jugoslavije.
Krčagovo je krajem devetnaestog veka, sve do skoro polovine dvadesetog, bila samo kotlina nizvodno od Užica. Sve do početka Prvoga svetskoga rata bilo je to tipično srpsko selo, koje će se posle izgradnje kasarne, bolnice i fabrike oružja polako početi da se urbanizuje i povezuje sa varoškim delom Užica. Na prostranom polju Krčagova pre Drugog svetskog rata bio je prostor za konjske trke, mobilizaciju, senjak za vojnu konjicu, vešerište i mnogo toga još, o čemu ću detaljnije govoriti u nastavku priče. Između dva svetska rata Krčagovo postaje industriska zona, u kojoj je Fabrika oružja i municije Jakova Pošingera, kasnije “Prvi Partizan”.
U vreme Titove Jugoslavije su tu bila preduzeća: pekarsko “Sreten Gudurić”, Mesar A.D., Metaloprerada A.D., Raketa – Putnički saobraćaj, Veterinarska stanica, Zavod za javno zdravlje, “Jelova Gora” – pogon “Klekovača”, preduzeće za preradu drveta “Trešnjica”, Zlatibor mermer, Magacinski prostor Gradine, Stovarište građevinskog materijala “Kopaonik – Drina”; Konfekcija “Kadinjača”, Teretna stanica na pruzi Beograd – Bar; Carinska ispostava Užice; AMS Srbije – Poslovnica Užice i dr.
U Krčagovu između spomenika na Dovarju i fabričkog kruga “Prvog Partizana” izgrađen je od 1971. do 1975. stadion sa tribinama za 3 000 gledalaca. Godine 1984, uz propratne objekte, ovaj stadion je nazvan po graditelju stadiona i užičke plaže i mnogih drugih manjih gradskih kultnih mesta – Sporsko rekreativni centar “Vojimir Vojo Bojović”. Previše dugačko za Užičane, oni koji su ga koristili najčešće su govorili: “Hoćemo na Blatušu”. Sa izgradnjom drugog fudbalskog terena sa tribinom za 1000 gledalaca, klubskih prostorija i četiri teniska terena 1988, ovaj deo je preimenovan u Sporski centar FK “Jedinstvo Putevi”. Balon – sala je izgrađena 2003, igralište za mali fudbal sa veštačkom travom 2009, a 2010. je počela gradnja mini sporske dvorane.
Stojan Obradović je zapisao da se Krčagovo ranije zvalo Bairovo polje, a toponim Krčagovo je mlađeg porekla, nastao prema grnčarskom zanatu. Po jednoj priči taj Turčin Bešir je na svom imanju imao lekovit izvor, a voda je davana narodu, koji dođu da traže leka u krčazima. Šezdesetih, kada je kopan neki od kanala u Krčagovu, nađeno je mnoštvo Krčaga, ali su radnici većinu polupali kramopivima. Nekoliko je ipak završilo u užičkom muzeju. Tadašnji stručnjaci su našli vezu između tih krčaga i “Beširove banje”. Nema podataka, niti predanja, oko tog lekovitog izvora. Ali se zasigurno može dokazati da se današnje Krčagovo zove po krčazima Beširovim ili nekim drugim donešenim možda iz Potpeća.
Mnogi Užičani su govorili da Krčagovo nije bilo deo Užica. Ko se rodio u kraju iznad kasarne i bolnice, nije mogao da kaže da se rodio u Užicu. Iako tada nekadašnja Bešerovina nija bila deo Užica, za Dovarjaše je Krčagovo bilo nastavak Dovarja, iako je sve do bolnice prostor pripadao sevojničkoj opštini. U delu sevojničke opštine ismeđu dva svetska rata nije plaćan tako veliki porez na promet kao u Užicu, pa su mnogi uz Užica prešli samo “crtu” koja je razdvajala dve opštine i otvarali na Sevojničkom delu trgovine, kafane, mesare. Užičani su išli u Krčagovo i tamo kupovali, jer je bilo jeftinije.
Dve dominatne zgrade u Krčagovu su date na upotrebu narodu – Kasarna 1899. godine, a Bolnica 1924. Lekari i hitni slučajevi su dolazili u bolnicu fijakerima, na čijem zadnjem delu se nalazio znak crvenog krsta, sve do pedesetih godina dvadesetog veka. Mnogi povređeni i izlomljeni su zapamtili put do užičke bonice, truckajući se na fijakeru užičkom kaldrmom i makadamskim putem do Krčagova. Tridesetih godina počinje gradnja stambenih objekata, tada je i put popravljen. Iznad bolnice je bio rasadnik, a na prostoru desno od kasarne i bolnice i puta koji je dotada korišćen za konjske trke, kao fudbalsko igralište, za uzletanje i sletanje jedrilica pa i aviona, izgrađena je Puškara.
Đetinja kroz Krčagovo nije tekla kud teče sada, nego tamo gde je sada teretna železnička stanica, stovarište građevinskog materijala “Drina”, krivudala je sve do mesta gde se danas nalazi ograda Prvog Partizana. Tuda, većinom pored nje, purnjao je “ćira”, svakodnevno se trkajući sa rečnim brzacima.
Krčagovo je bilo do reke Đetinje. Deo preko reke se zvalo Ada, gde su se Užičani, nedeljom i praznikom najradije okupljali i gde su svečano proslavljali Prvi maj i Đurđedanski uranak, a održavani su i poznati vašari, razni tradicionalni skupovi. Tu na tom povećem ravnom prostoru s proleća i preko leta rasla je bujna trava na kojima su pasle krave. One su imale svoje opštinske čuvare i svakog jutra, poslušno su izlazili iz dvorišta, izlazile na ulice, pridruživale se povorci ostalih užičkih krava i mirno, u “savršenom redu”, prolazile, uz pratnju čuvara, ulicama, pele se uz Dovarje, potom silazile u Krčagovo. Uveče su se vraćale istim putem i svaka krava je znala svoju kuću i svoju kapiju.
