Krčagovo

541

Krčagovo je krajem devetnestog veka sve do skoro polovine dvadesetog, bila samo kotlina nizvodno od Užica. Sve do početka Prvoga svetskoga rata bilo je to tipično srpsko selo, koje će posle izgradnje kasarne, bolnice i fabrike oružja polako početi da se urbanizuje i polako se povezati sa varoškim delom Užica.

Izgradnja Pošingerove fabrike oružja
Izgradnja Pošingerove fabrike oružja

Stojan Obradović je zapisao da se Krčagovo ranije zvalo “Baširovo polje”. Toponim Krčagovo je mlađeg porekla, nastao prema grnčarskom zanatu. Po jednoj priči taj Turčin Bešir je na svom imanju imao lekovit izvor, a voda je davana narodu koji dođe da traži leka u krčazima. Šezdesetih, kada je kopan neki od kanala u Krčagovu, nađeno je mnoštvo krčaga, ali su radnici većinu polupali kramopivima. Nekoliko je ipak završilo u užičkom muzeju. Tadašnji stručnjaci su našli vezu između tih krčaga i “Beširove banje”. Nema podataka niti predanja oko tog lekovitog izvora, ali se zasigurno može dokazati da se današnje Krčagovo zove po krčazima, Beširovim ili nekim drugim, donešenim možda iz Potpeća.

Fotografija predstavlja početak industrijalizacije Krčagova krajem tridesetih godina 20. veka, odnosno izgradnju Pošingerove fabrike oružja. Na krovu radnici bravarske radionice Milenka Subotića (Borkovog dede), obavljaju završne radove. U pozadini se vidi zgrada bolnice.