То је стрма падина, спушта се према ужичком центру до Златиборског пута и Међаја. Припада Месној заједници Центар. Стари пут Ужице – Златибор у близини чесме прави велику кривину – Куку која улази у Раићевину. Окука је дала име „чесма на куки“. Та чесма је урађена у време када је рађен и пут после 1880. године. Чесму је подигао Михаило Марић, трговац из Мачката. Обновио ју је 1924. године Саво Марић, Михаилов син. Године 1993. чесма је обновљена градским средствима.
У време Турака ту је била махала, формирана око Батал џамије. По одласку Турака, овај део града, као и други ивични делови, били су слабо насељавани. Стамбена изградња овога дела града је започела после Другог светског рата.
Некада је ту испод Куке била велика Шмакића башта са најразноврснијим сортама јабука и осталог воћа. Наводила је најхрабрије ужичке дечаке на “зијан“, и поред страха од ловачких паса које је познати ужички кафеџија и страствени ловац увек имао у дворишту. На њихов лавеж понекад би се огласио и пуцањ у ваздух да уљеза заплаши и отера. Кад се берба заврши, увек је остајало оно што није могло да се дохвати, сасвим довољно да се деца пентрају и оберу оне последње остале воћке на гранама кад лишће опадне.
А када падне снег, низ залеђену Куку спуштајући се према Златиборском путу, летеле су вратоломном брзином санке, родле, поткованице, а они храбрији изводили су праве акробатске вештине на шлицугама, направљеним у некој ковачкој радњи код мајстора Пујда, Ћита, Омера, Цола.
