Zabučje i njegovo podnožje. Kada pređete od Megdana, nekada Kasapčića most, stigli ste u Međaj. Kada se prođe pored Dragove i Zrnjove Vodenice, stizalo se do “Zotovića kuće”, jedne od najstarijih kuća u Užicu, u kojoj je još za vreme turskoga vremena bio han, tj. gostionica. Levo je bila Kolnica, nasuprot nje je držao kafanu Marko Selak, poznati neženja. U ovu njegovu kafanu su svraćali radnici Kolnice, retko ko drugi. Dalje se preko tadašnje pruge uskog koloseka krene starim Zlatiborskim putem, pa se prođe pored poznate kafane “Zlatni prag”, koja je pripadala delu grada zvanom “Vašerište”.
Kafana „Zlatni prag“ bila je vlasništvo Danice – Dace Ćirjanić. Jedno vreme je tu radio kafedžija Dragić Bojović, a neki Užičani su sećali kao vlasnika nekoga ko se prezivao Gavrilović. U njoj su se skupljale kirijdžije, rabadžije, katrandžije i pred rat pevale: “Musolinija za cukina, da nam ovce vraća iz planina”. Do kafane “Zlatni prag” bila je trošarirnica, jedna kod Kazkove kuće na Carini, jedna kod stene na Gornjoj pori. Tu su upisivani kola i stoka pri ulasku u grad, a morali su biti snadbeveni i biletom.
U svom članku “Kulturno spomeničko nasleđe Titovog Užica”, dr Života Marković je izdvojio ovu kuću, o čemu je pisala Angelina Stanimirović u “Užičkom zborniku” br 19.
Nažalost, danas ova lepa zgrada, redak zaostali svedok gradnje iz 19. veka, ubrzano propada. Krajnje je vreme da se spase što se spasti može i treba joj dati novu kulturnu namenu. Pre nego postanemo evropski kulturni narod, jer kako je krenulo, kad se to dogodi, nećemo imati šta da spasavamo.
