Ljuba je kriv

277

Otkuda naziv “Užičanstveno” pitali su me i pitaju mnogi, pa da odgovorim i javno, malom crticom za isti istoimeni portal.

To je jedna reč koju je pomenuo naš Užičanin akademik Ljuba Simović, za koju je rekao, da je to jedna reč koja svakoga od nas karakteriše, da svi mi koji možemo da osetimo to „užičanstveno“ smo nagrađeni, povlašćeni i presrećni. Da kada govori o sebi i njemu dragim ljudima, uvek naviru emocije i sećanja o gradu, odrastanju, detinjstvu, o najlepšim trenucima koje je imao u životu. To ga uvek drži i podseća na Užice. Ljuba je svestan činjenice da se menjaju ljudi, izgled, enterijer, uređenost, ali da uvek u sebi nosi slike iz detinjstva.

I mene to “Užičanstveno” uvek drži i podseća na moj grad. I sam sam svestan činjenice da se menjaju ljudi, izgled, enterijer, uređenost, ali uvek u sebi nosim sliku iz detinjstva i mladosti. I meni je Užice ušlo u srce sa tom slikom i niko nikada neće moći da je izbriše. I eto od reči koju je upotebio Ljuba, koja se meni urezala u memoriju kad se stvorila prilika osnovano je Udruženje Užičanstveno i istoimeni portal čuvara sećanja Užičana. Ljuba je “kriv” a ja sam nevaljalac koji je reč užičanastveno uveo u masovnu upotrebu.

I na kraju ako neko ima a nadam se da nema, da ne zna ko je Ljbomir Simović, da kažm nekoliko rečenica o njemu. On je čovek žive reči i reči odštampane na papiru. Pesnik, rođen u Užicu 1935. godine, piše rukom i na pisaćoj mašini. Od kada je debitovao „Slovenskim elegijama“ (1958) do sada objavio je 14 pesničkih zbirki, brojne izbore iz svoje poezije, četiri njegove drame izvođene sa uspehom širom nekadašnje Jugoslavije i van zemlje (posebno „Putujuće pozorište Šopalović“), autor je romana „Užice sa vranama“, knjiga eseja o pesnicima i slikarima, članaka o događajima u Srbiji… Njegova dela prenose se i u elektronski oblik, da budu i tako sačuvane i približene novim generacijama čitalaca.