Sada kada znamo da lepa užička, porodična, Jakšićeva ulica nosi naziv po pesniku Đuri Jakšiću red je da nešto kažem i za užičanstveni portal o njemu. U školi oni koji nisu bežali sa časova su dosta naučili o Đuri Jakšiću, a ja ću malo ispričati o njegovom radu. On je najveći je liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih i najznačajnijih srpskih slikara 19. veka. A sada kada znamo da ima ulicu u Užicu boemski Đura je i jednim svojim delom Užičanin. Ja se često setim Đure zbog njegovog stiha koji se i meni događa:
Često te u snu snivam,
Moja ljubavu!
Često te tako viđam
Cvete ubavi. Đ. Jakšić
Boemski Đura je Strastven, izuzetne imaginacije, snažne osećajnosti, buntovan i slobodarski, pisao je za romantičarskim zanosom pesme o slobodi, protiv tiranije, rodoljubivu liriku, ali i stihove lirskog posvećenja i dubokog bola. Kontroverzan, posvetio je zbirku poezije Knezu Milanu Obrenoviću. Može se reći i da je začetnik i najistaknutiji predstavnik anakreolske poezije kod Srba, ali i autor brojnih dosetki, aforizama, poetskih minijatura.
U duhu epohe u kojoj je živeo i stvarao, Đura Jakšić je imao svoje uzore, među pesnicima Petefija i Bajrona, a među slikarima Rembranta. Često je obrađivao iste motive i u književnim delima i na slikarskim platnima. Oni koji žele da vide slikarska dela Đure Jakšića mogu da ih vide u istoimenoj Galeriji na Skadarliji u Beogradu.
Iako uspešni pesnik i dramski pisac, Jakšić je za srpsku književnost važan i kao pripovedač. Oglasio se u trenutku kada se kod nas javljaju nagoveštaji realizma, posebno vidljivi u prodoru savremene tematike.
Pisao je nekoliko vrsta pripovedaka. Najpre one u kojima je idealizovao naš srednji vek, prikazujući nemanjićka vremena. Drugu grupu čine pripovetke o životu banatskog sela, a među njima je najpoznatija ’Sirota Banaćanka’, koja i govori o stradanju naroda tokom burnih događaja iz 1848, 1849. Treću grupu čine pripovetke inspirisane srpsko-turskim ratom, i u njima je rodoljubiva tematika iz Jakšićevih pesama dobila svoj prirodni produžetak.
Jakšić je jedan od najranijih i najplodnijih srpskih pripovedača. Najviše je pisao u prozi: oko četrdeset pripovedaka i skica, od kojih nekoliko nedovršenih.
Ogrešili smo se o Đuru Jakšića, u vreme one naše najveće a i inflacije u svetu smo njegov lik stavili na novčanicu koja je praktično bila bezvredna. Ali Đura je večit i drago mi je što sada znamo da užička ulica nosi naziv po velikom Đuri Jakšiću a ne po tamo nekim velikašima pomenutim u istoriji srednjega veka.
A delom užički, Đura napisa:
Na noćištu
Studena me kiša šiba
Već vasceli dan;
Oj, primi me, krčmarice,
U tvoj lepi stan!
…
Natoči mi čašu vina
…
Poljubi me, zagrli me
Pomogo ti Bog.
