Jedan od glavnih činilaca moje kulture sećanja je Dnevnik događanja koji vodim ceo život. Na samom početku meseca februara 1975. sam zapisao: – Užice je zahvatilo veliko nevreme, sedmo po redu ove godine. Jaka kiša je padala dva časa, opet je nanela veliku štetu. Voda je opet odnela poprilično kolovoza, nanela velike količine zemlje i peska, zapušila kanalizaciju. Nosila automobile, valjala drveće i kamenje. Ovoga puta su i poljoprivrednici u okolini pretrpeli veliku štetu.
Napolju nevreme, voda polako puni podijum za igru a na bini vežba jedana od užičkih rok grupa
U Omladinskom klubu smo sračunali, da kad voda napuni niži podijum za igru treba da se vodom iz njega napuni i prospe 3228 kofa vode da se voda ne bi izlivala po sali. Događalo se ovoga kišnog leta da i 5 puta u toku dana momci i devojke volonteri prazne nakupljenu vodu iz podijuma da bi uveče bilo disko veče. Oni koji su se bavili gradnjom pozorišne zgrade na Trgu partizana nisu razmišljali da ta zgrada ima kvalitetnu drenažu. Ovoga leta automobili su više plovili po užičkim ulicama nego što su ih vozili
