I ove 1962. godine su Užičani pripremili veoma bogat program majske proslave. Prvo je organizovan festival vojnih orkestara. Prema oceni stručnog žirija u kome su bili načelnik Doma JNA Simo Nenezić, kapelnik vojne muzike Ruse Paunovski i nastavnik muzike Perica Jovanović, prvo mesto je osvoio orkestar iz Čačka, drugo iz Valjeva, a treći je bio iz Raške. Održan je i koncert hora i orkestra Učiteljske škole, pa II Gimnazijada, festivalska priredba u kojoj je učestvovalo 12 predstavnika gimnazija. Posle toga je Tribina mladih održala veče humora, zabavnih i narodnih melodija. Sve se ovo događalo u Domu armije.
I sporski program je bio takođe raznovrstan. Gimnazijalci su priredili veliki broj takmičenja, a 2. maja je na stadionu bila organizovana velika sporska priredba. Igran je fudbal između reprezentacije grada i ekipe užičkog garnizona JNA. Nastupili su biciklisti, atletičari i rukometaši. Pre ovih priredbi i manifestacija organizovani su uranci u Adi i okolini grada. Bilo je nekih novih momenata. U Užicu i selima su organizovani skupovi, na kojima su zajednički praćeni direktni radio i televizijski prenosi sa proslave u Beogradu, na kojoj je centralni događaj bila parada uspešnih kolektiva i vojske. Naravno svi su prodefilovali i promarširali pred Titom i ostalim rukovodiocima iz vrha. O atmosferi pripremi za paradu i paradi ostao je vredan dokumentarac „Parada“ Dušana Makavejeva, koji možete da pogledate na Jutjubu.
Film Dušana Makavejeva “Parada” snimljen 1962. kao pogled iza svečane reprezentativne slike, kroz kontrastno prikazivanje društva u procesu modernizacije, i danas je možda najbolja slika tako osmišljene javne ceremonije. Upoređujući istaknute parole sa scenama sa same parade, film je oslikavao atmosferu kroz posebno interesantno izabrane portrete njenih učesnika.
„Majskim ceremonijama stvarane su i jačane brojne veze poverenja i empatije unutar društvene zajednice. Ukrašavanje grada, osmišljavanje paradnog nastupa i organizovanje učesnika stvaralo je željeni mizanscen unutar kojeg je predstavljana i istovremeno izgrađivana vizija zajednice. Veliki portreti utemeljivača “naučnog socijalizma” Marksa, Engelsa i Lenjina, kao i jugoslovenskih rukovodilaca, isticani su na centralnim gradskim zdanjima. Pored njih posebno mesto su zauzimale brojne parole kojima je isticana odanost principima revolucije i socijalizma i proklamovanim idealima jugoslovenske socijalističke zajednice“.
Od 1970. održavane su Parade pobede. Za razliku od dotadašnjih prvomajskih parada, koje su uključivale najšire društvene slojeve kao aktivne učesnike, parade pobede su definisane kao svečani defilei Jugoslovenske narodne armije i pripadnika Teritorijalne odbrane. Godinu dana posle donošenja Ustava SFRJ 1974, kojim je utvrđen njen federalni karakter i samoupravni sistem, parada je trebalo da osnaži sliku jedinstvene JNA .
U pozorištu je izvedena premijera drame “Broj 72”. Održana je i priredba Osnovne škole “Nada Matić”. Publika je dugo i srdačno apladirala i tako dala nagradu uspeloj priredbi koju su nastavnici i učenici dugo pripremali. Sve muzičke tačke je pripremio nastavnik Vanja Sudzilovski. Recitatore je pripremio nastavnik Dragoslav Ješić, ritmičke igre u parteru Siniša Milivojević.
U toku meseca u užičkim bioskopima “Zlatibor” i Dom JNA su igrali filmovi: “Pesma buntovnika”, “Prodavačica ljubičica”, “Ićićemo u San Remo”. U Domu: “Velika zemlja”, “Lekcija ljubavi”, “Ne sahranjuje se nedeljeom”.
Ovog maja “Nedelja Crvenog krsta” bila je u znaku organizovanja kurseva prve pomoći, koje su organizovali na teritoriji opštine.
Kartografi su dobili novi posao u Užičkom regionu, na nove karte su morali da ucrtaju još jedno jezero, Zlatarsko jezero – Kokin brod, dugo preko 26 kilometara, duboko 74 metra. Zemljana brana od 1208 metara je silom zaustavila tok obesnog planinskog Uvca i stvorila hidroelektranu Kokin Brod i Zlatarsko jezero, koje akumulira 270 miliona kubika vode. Pre nego što su kartografi dobili u zadatak da na karte novovaroškog kraja ucrtaju ovo jezero, izvođači radova imali su jedan teži zadatak. Da sa istih izbrišu čitavo jedno selo. Koliko je Uvac i njegove hidrocentrale izmenio život u ovom kraju Srbije, tek se govorilo u nastupajućim decenijama. Danas ga turisti pominju kao „Atlantidu Zapadne Srbije“.
Ovoga meseca “Raketa” je otvorila novu autobusku stanicu na prostoru do benziske stanice “Jugopetrol”. Pre je je tu bilo dečije igralištre sa ringišpilom i klackalicama, koje je preuređeno u prostran asfaltiran plato sa koga može da krene 15 autobusa. Tada je to za Užice bilo sasvim dovoljno, ako se uzme u obzir da je u sezoni bilo 50 polazaka i dolazaka bez lokalnih autobusa. Bivše prostorije gradske biblioteke preuređene su u kancelariju, biletarnicu i čekaonicu. Na stanici je postavljen i bife. Mnogi su prošli kroz njega u vremenu dok je tu bila autobuska stanica, kako je izgledao, kada je otvoren?
– “Mali, ali veoma ugodan je restoran naše “Rakete”. Stolovi sa tankim nožicama u boji kao i stolice: crvene, zelene, bele, plave. Bife kao slika. Sve je na svom mestu, potrebni uređaji, posluga u uštirkanim keceljama, belim kao sneg a njihova usluga je besprekorna. U bifeu su putnici mogli da kupe: paštete sa sirom i mesom, bureka, masnog sira u kriškama, kajmaka i vruće proje, slatkiša i pića svih vrsta”.
Sve je to bilo na početku, higijena na nivou, ali ubrzo nehigijenski posetioci su papir u kome su kupili hranu bacali su gde stizli, pod stolove na stolice po peronu na parkirana vozila, a bilo je na svakih pet metara po korpa za otpatke. Jedino je užički nosač br. 1 Žika Mitrović zvani “Žiko nosač” koji je sada više bio na autobuskoj, nego na železničkoj stanici grdio:
-“Ko je ovo razbacao ove masne artijetine!? Nije ovo đubrište bre! Jes’ razumeo ti tamo! Posle tog dijaloga on prosu izvesnu psovku i od od crnke u štirkanoj uniformi poruči piće:
„Dader mi časkom šljivku u duplikatu. Moj “fića” čeka tamo da mu dodam gas. A malo sam u njemu dremnuo a treba da se “umijem” šljivkom zasad, a doveče ću se u njoj “okupati”. Ja nosač, numera: jedan, znaš!… đubre na svoje mesto znaš!“ obrati se Žika nosač prisutnima i ispi i drugu duplu na dušak.
Za preseljenje i uređenje nove autobuske stanice utrošeno je 6 miliona dinara. Otvaranjem stanice nestale su svakodnevne gužve u uskoj ulici ispred restorana “Pariz” i opasnost za prolaznike i saobraćaj. Klinci iz ovoga kraja grada su ostali bez omiljenog igrališta koji se preselio na “otpad”.
Vesti su dali anketni listić da bi saznali mišljenje čitalaca o tome šta bi bilo dobro u listu, a šta ne, o čemu ubuduće treba više pisati i koje vrste natpisa i koje rubrike čitaoci predlažu…
U Karanu se za vreme prvomajskih praznika dogodio nesrećan slučaj kojom prilikom je izgubio život Dragoslav Jojić iz Beograda, student prava. On je došao u Karan sa drugom Radojkom Nestorovićem. Stanovali su zajedno u Beogradu i za praznik došli da obiđu Radojkovog oca. U dokolici su uzeli iz kuće lovačku pušku, ne znajući da je napunjena. U jednom trenutku puška je opalila u Nestorovićevim rukama, a nesretni 21 godišnji Dragoslav Jojić srušio se smrtno ranjen. Posle nekoliko trenutaka je izdahnuo.
U Kraljevu je FK Sloboda pobedila FK Jedinstvo sa 4:1. Igrali su odlično, a najbolji je bio Slović. Na tabelii Kragujevačke zone prvi je bio Napredak, drugi Borac, a treća Sloboda.
