И ове 1962. године су Ужичани припремили веома богат програм мајске прославе. Прво је организован фестивал војних оркестара. Према оцени стручног жирија у коме су били начелник Дома ЈНА Симо Ненезић, капелник војне музике Русе Пауновски и наставник музике Перица Јовановић, прво место је освоио оркестар из Чачка, друго из Ваљева, а трећи је био из Рашке. Одржан је и концерт хора и оркестра Учитељске школе, па II Гимназијада, фестивалска приредба у којој је учествовало 12 представника гимназија. После тога је Трибина младих одржала вече хумора, забавних и народних мелодија. Све се ово догађало у Дому армије.
И спорски програм је био такође разноврстан. Гимназијалци су приредили велики број такмичења, а 2. маја је на стадиону била организована велика спорска приредба. Игран је фудбал између репрезентације града и екипе ужичког гарнизона ЈНА. Наступили су бициклисти, атлетичари и рукометаши. Пре ових приредби и манифестација организовани су уранци у Ади и околини града. Било је неких нових момената. У Ужицу и селима су организовани скупови, на којима су заједнички праћени директни радио и телевизијски преноси са прославе у Београду, на којој је централни догађај била парада успешних колектива и војске. Наравно сви су продефиловали и промарширали пред Титом и осталим руководиоцима из врха. О атмосфери припреми за параду и паради остао је вредан документарац „Парада“ Душана Макавејева, који можете да погледате на Јутјубу.
Филм Душана Макавејева “Парада” снимљен 1962. као поглед иза свечане репрезентативне слике, кроз контрастно приказивање друштва у процесу модернизације, и данас је можда најбоља слика тако осмишљене јавне церемоније. Упоређујући истакнуте пароле са сценама са саме параде, филм је осликавао атмосферу кроз посебно интересантно изабране портрете њених учесника.
„Мајским церемонијама стваране су и јачане бројне везе поверења и емпатије унутар друштвене заједнице. Украшавање града, осмишљавање парадног наступа и организовање учесника стварало је жељени мизансцен унутар којег је представљана и истовремено изграђивана визија заједнице. Велики портрети утемељивача “научног социјализма” Маркса, Енгелса и Лењина, као и југословенских руководилаца, истицани су на централним градским здањима. Поред њих посебно место су заузимале бројне пароле којима је истицана оданост принципима револуције и социјализма и прокламованим идеалима југословенске социјалистичке заједнице“.
Од 1970. одржаване су Параде победе. За разлику од дотадашњих првомајских парада, које су укључивале најшире друштвене слојеве као активне учеснике, параде победе су дефинисане као свечани дефилеи Југословенске народне армије и припадника Територијалне одбране. Годину дана после доношења Устава СФРЈ 1974, којим је утврђен њен федерални карактер и самоуправни систем, парада је требало да оснажи слику јединствене ЈНА .
У позоришту је изведена премијера драме “Број 72”. Одржана је и приредба Основне школе “Нада Матић”. Публика је дуго и срдачно апладирала и тако дала награду успелој приредби коју су наставници и ученици дуго припремали. Све музичке тачке је припремио наставник Вања Судзиловски. Рецитаторе је припремио наставник Драгослав Јешић, ритмичке игре у партеру Синиша Миливојевић.
У току месеца у ужичким биоскопима “Златибор” и Дом ЈНА су играли филмови: “Песма бунтовника”, “Продавачица љубичица”, “Ићићемо у Сан Ремо”. У Дому: “Велика земља”, “Лекција љубави”, “Не сахрањује се недељеом”.
Овог маја “Недеља Црвеног крста” била је у знаку организовања курсева прве помоћи, које су организовали на територији општине.
Картографи су добили нови посао у Ужичком региону, на нове карте су морали да уцртају још једно језеро, Златарско језеро – Кокин брод, дуго преко 26 километара, дубоко 74 метра. Земљана брана од 1208 метара је силом зауставила ток обесног планинског Увца и створила хидроелектрану Кокин Брод и Златарско језеро, које акумулира 270 милиона кубика воде. Пре него што су картографи добили у задатак да на карте нововарошког краја уцртају ово језеро, извођачи радова имали су један тежи задатак. Да са истих избришу читаво једно село. Колико је Увац и његове хидроцентрале изменио живот у овом крају Србије, тек се говорило у наступајућим деценијама. Данас га туристи помињу као „Атлантиду Западне Србије“.
Овога месеца “Ракета” је отворила нову аутобуску станицу на простору до бензиске станице “Југопетрол”. Пре је је ту било дечије игралиштре са рингишпилом и клацкалицама, које је преуређено у простран асфалтиран плато са кога може да крене 15 аутобуса. Тада је то за Ужице било сасвим довољно, ако се узме у обзир да је у сезони било 50 полазака и долазака без локалних аутобуса. Бивше просторије градске библиотеке преуређене су у канцеларију, билетарницу и чекаоницу. На станици је постављен и бифе. Многи су прошли кроз њега у времену док је ту била аутобуска станица, како је изгледао, када је отворен?
– “Мали, али веома угодан је ресторан наше “Ракете”. Столови са танким ножицама у боји као и столице: црвене, зелене, беле, плаве. Бифе као слика. Све је на свом месту, потребни уређаји, послуга у уштирканим кецељама, белим као снег а њихова услуга је беспрекорна. У бифеу су путници могли да купе: паштете са сиром и месом, бурека, масног сира у кришкама, кајмака и вруће проје, слаткиша и пића свих врста”.
Све је то било на почетку, хигијена на нивоу, али убрзо нехигијенски посетиоци су папир у коме су купили храну бацали су где стизли, под столове на столице по перону на паркирана возила, а било је на сваких пет метара по корпа за отпатке. Једино је ужички носач бр. 1 Жика Митровић звани “Жико носач” који је сада више био на аутобуској, него на железничкој станици грдио:
-“Ко је ово разбацао ове масне артијетине!? Није ово ђубриште бре! Јес’ разумео ти тамо! После тог дијалога он просу извесну псовку и од од црнке у штирканој униформи поручи пиће:
„Дадер ми часком шљивку у дупликату. Мој “фића” чека тамо да му додам гас. А мало сам у њему дремнуо а треба да се “умијем” шљивком засад, а довече ћу се у њој “окупати”. Ја носач, нумера: један, знаш!… ђубре на своје место знаш!“ обрати се Жика носач присутнима и испи и другу дуплу на душак.
За пресељење и уређење нове аутобуске станице утрошено је 6 милиона динара. Отварањем станице нестале су свакодневне гужве у уској улици испред ресторана “Париз” и опасност за пролазнике и саобраћај. Клинци из овога краја града су остали без омиљеног игралишта који се преселио на “отпад”.
Вести су дали анкетни листић да би сазнали мишљење читалаца о томе шта би било добро у листу, а шта не, о чему убудуће треба више писати и које врсте натписа и које рубрике читаоци предлажу…
У Карану се за време првомајских празника догодио несрећан случај којом приликом је изгубио живот Драгослав Јојић из Београда, студент права. Он је дошао у Каран са другом Радојком Несторовићем. Становали су заједно у Београду и за празник дошли да обиђу Радојковог оца. У доколици су узели из куће ловачку пушку, не знајући да је напуњена. У једном тренутку пушка је опалила у Несторовићевим рукама, а несретни 21 годишњи Драгослав Јојић срушио се смртно рањен. После неколико тренутака је издахнуо.
У Краљеву је ФК Слобода победила ФК Јединство са 4:1. Играли су одлично, а најбољи је био Словић. На табелии Крагујевачке зоне први је био Напредак, други Борац, а трећа Слобода.