April 1962. godine (drugi deo)

8

Prema izveštajima milicije u Titovom Užicu je bilo velikih problema u javnom redu i miru, iako se to nikako nije sviđalo tadašnjim rukovodiocima i Socijalističkom savezu, organizaciji koja je uzela za pravo da raspravlja o javnom redu i moralu.

Ako bi napravili listu objekata i mesta u kojima se događalo najviše nemilih scena te 1962. godine, onda bi to izgledalo ovako: “Besposličari su se okupljali oko bivše dežurne kafane blizu Aleksića Mosta (Kurlagina Kafana, nekada su tu bile prostorije Demokratske stranke, a danas je opet tu „Kurlagina kafana“), u kafani “Koštica u bifeu “Stadion”, oko železničke stanice, na Rakijskoj pijaci i u kafani koju su popularno zvali “Kongo”, kao i u već pomenutoj kafani “Proleće u Krčagovu”.

Mesto u kojem se igrao najčešče anjc, klasična kartaška igra, prozvano je "Kec bar"
Mesto u kojem se igrao najčešče anjc, klasična kartaška igra, prozvano je “Kec bar”

Deca prestupnici najčešće se skupljaju oko plaže, ulicom uz Košticu, na Terazijama, na Rakijskoj pijaci, Carini ispred Društvenog doma, na Trgu u parčiću zvanom “Kec bar”, u Velikom parku… Ovo su bila najpoznatija mesta, ali ih je bilo svuda. Tu su se uglavnom dešavale krađe, ali su sa ovih mesta kretali u “akcije”. Bilo je i kuća u kojima se ilegalno prodavao alkohol, organizovale kockarske partije.

Skupljale su se prostitutke i organizovala prostitucija u Koštici, na Terazijama, na Zlatiborskom putu u blizini Železničke stanice, na Dovarju, Carini i Pašinovcu, a bilo je slučajeva i na Trgu partizana.

Bilo je i sačekivanja i nasrtaja na žene noću, prilikom odlaska ili povratka na posao…

Jedna od zabranjenih kockarskih igara bila je krajcarica, već pomalo zaboravljena igra, koju su čak i organizovano igrali na Carini, Slanuši, pod Starim gradom, na Terazijama. Ova igra, iako zabranjena, redovno se igrala na odmorima u srednjim i osnovnim školama. Igra se sastoji u tome da se na crtu bacaju komadi kovanog novca i ko je bliži, prvi baca u vazduh i nosi prema tome kako je novac pao, na “pismo” ili na “glavu”; pismo-glava. Umesto crte moglo se bacati i prema nekom zidu.

Tokom šezdesetih kocka je bila veliko zlo, igralo se u svim zaklonitim užičkim budžacima
Tokom šezdesetih kocka je bila veliko zlo, igralo se u svim zaklonitim užičkim budžacima

Uremovački potok je bio poznat po krađi kokošiju, veša i sličnog. Pred Bioskopom “Zlatibor” okupljali su se tapkaroši, siledžije. Slobodnije momke, koji su se tada okupljali kod Maloga parka, zvali su “izgrednici”. Tada se u Užicu govorilo: “Sve se događa zbog slabo organizovanog života i da je to uzrok nevaspitavanju omladine”.

Ustvari, tada nije bilo nikakvog organizovnog rada sa decom, od malena su deca iz periferijskih naselja bila prepuštena sama sebi, pa su se tako ređale krađice i krađe, skitnja… Velika emigracija sa sela, loš odnos prema pridošlicama u prvom redu devojaka i žena, koje najčešće nisu uspevale da reše stambene probleme, dovodilo je do podvođenja i prostitucije. Užičani na ove pojave nisu obraćali pažnju, slabo i nikako su reagovali, što je povećalo siledžijstvo i pijanstvo i što se većinom tada u Užicu zajedno događalo, a kazne za prestupe su bile male. Ono što je mučilo Užičane bile su tuče na igrankama između bandi iz pojedinih delova grada Dovarjaša, Carinjaša, Krčagovaca…

Događao se tada u Užicu i ozbiljniji kriminal. Baš početkom aprila te 1962. godine predat je Mileta Nedeljković, službenik preduzeća “ Magnezit”, koji je polovinom marta pokušao bekstvo iz zemlje preko slovenačke granice. Bio je upravnik pogona u Mokroj gori. Živeo je avanturistički, menjajući žene iako je bio u braku i imao dvoje dece… Ženu je napustio zbog maloletnice kojoj je obećao da će je venčati kada pređu u inostranstvo. Za sve što je radio bio mu je potreban novac, pa je falsifikovao račun preduzeća na nekoliko stotina hiljada dinara, što su tada bile ogromne pare. Onda je zatražio od preduzeća godišnji odmor. Ali je već bio sumnjiv, pa mu nisu odobrili odmor. Ali i Mileta je osetio da će uskoro biti otkriven, pa je otputovao u Međice gde je i uhvaćen.

Prostitutka snimljena početkom šezdesetih, fotografija nađena u kući na starom Zlatiborskom putu
Prostitutka snimljena početkom šezdesetih, fotografija nađena u kući na starom Zlatiborskom putu

Okružni sud je osudio ubice sa Terazija, Stanislava Slovića zvanog “Vrana” na 13, a njegovog saučesnika Radišu Mlađenovića na 12 godina srogog zatvora, zbog ubistva Miladina Ostojića.

Ovoga meseca u Užicu je bilo i klasičnog primera požrtvovanja. Vršeći svoju dužnost na putu Užice-Zlatibor, saobraćajni milicioner Milenko Napijalo čuo je na drugoj strani reke iznad železničke pruge lomljavu, spazio je kako se niz brdo valja velika stena i pada na prugu zatim u Đetinju. Shvatio je da je moralo biti oštećenja koloseka. Odmah je zaustavio jedan kamion i otišao da obavesti šefa stanice koji je zaustavio vozove. A onda se vratio na mesto gde je pruga bila oštećena za svaki slučaj.

Bilo je tog aprila nesvakidašnjih ljudi i događaja.

Andrija Stamatović, zvani “Šolaja”, rodom iz Arilja se već 36. godina bavio kasapskim poslom, a nikada nije pojeo parče mesa. Uglavnom je jeo kupus, pasulj, krompir, mlečne proizvode i voće. Međutim, Šolaja je bio strasan alkoholičar. Za 39 godina koliko se računalo da pije alkohol, popio je pretežno šljivovice oko 1680 litara.

Milosava Lučić je prelazeći preko potoka pijana, pala i udavila se. Otišla je u goste kod nekog Andrije Tanaskovića, gde je popila poveću količinu rakije. Kada je pošla kući, već je pao marak. U blizini sopstvene kuće je prelazila preko male brane, izgubila ravnotežu i pala u vodu u dubinu samo pola metra i udavila se.

Sloboda je bila prva na tabeli Kragujevačke zone ispred Napretka i Borca iz Čačka. Poslednju pobedu je izvojevala nad Fapom iz Priboja 3:0. U Slobodi su tada igrali: Kovačević, Arsić, R. Jokić, V. Jokić, Koković, StaničIć, Martinković, Šibalić, P. Milosavljević, LJ. Milosavljević, Gardić i Muratović.

U Begluku kod Železničke, Stadiona i Prenoćišta najviše su se okupljali siledžije, kockari, prostitutke i džeparoši sa svih strana
U Begluku kod Železničke, Stadiona i Prenoćišta najviše su se okupljali siledžije, kockari, prostitutke i džeparoši sa svih strana

Udružila su se automobilska preduzeća “Raketa” i čačanski “Autoprevoz” i kupili od Fapa dvadeset autobusa sa po 40 sedišta i trideset kamiona sa prikolicama od 28 tona nosivosti. Novi autobusi su saobraćali na linijama Beograd-Dubrovnik, Herceg Novi-Beograd, Beograd-Ulcinj, Beograd-Zlatibor. Ove linije su otvorili od 1. maja. Kamioni su pre svega bili namenjeni za prevoz robe fabrici hartije u Čačku i preduzećima “Milan Blagojević” u Lučanima, Valjaonici bakra… Raketa je otvorila i svoju poslovnicu u Bajinoj Bašti, koja je bila u prostorijama Turističkog saveza.

Pojavilo se obaveštenje: Pažnja damamama! Obavljamo andulaciju sve vrste, šišanja, pranje kose, farbanje, preliv itd. Posetite i uverite se. Frizerski salon “Neva”, Maršala Tita 175, Titovo Užice.