Majci se nisu vratili

413

Mnoge siromašne zlatiborske porodice doživele su tokom oslobodilačkih ratova teške tragedije, ginula su im sva muška čeljad, gasila se mnoga ognjišta, domovi ostajali pusti. Tužnu sudbinu doživela je i zadruga, koja se pominje u navedenom dokumentu:

“Petar Čečarić, težak iz Mokre Gore, moli Odbor škole, 19. avgusta 1896. godine, da mu se sin Nedeljko, đak III razreda, koji sada prelazi u IV razred, oslobodi od daljeg školovanja“.

Predsednik Suda, koji je istovremeno bio i predsediik školskog odbora, Radisav Jovičić, i članovi Simeun Šarčević i Miladin Radojević, dodali su uz molbu i neophodne podatke da bi se učenik Nedeljko oslobodio daljeg školovanja. Oni pišu:

“Zadružno stanje molioca: Otac Petar (52 godine), žena Cmiljana (42), sin Dragutin (23), sin Mnlutin (19), sin Nedeljko (14) i kćeri Nikolija (9), Ikonija (7), Novka (3), Jemilija (1). Petar Čečarić plaća godišnje neposredne poreze 7,10 dinara. Odbor je predložio ‘da se ovaj đak oslobodi, kao po sve sirotan i odrastao”.

Radi se o siromašnoj porodici, na šta ukazuje visina poreza, sa sedmoro dece, čiji se raspon starosti kreće od 1 do 23 godine, i o mladiću koji uči treći razred, a uskoro bi trebalo da krene u vojsku.

Posle šesnaest godina mnogo se šta promenilo, roditelji su ostarili, sinovi odrasli, oženili se i već dobili decu. Kad je počeo Prvi balkanski rat sva tri sina Petra i Cmiljane odazvaše se pozivu i odoše prema Kumanovu, a stari roditelji ostadoše bez hranioca. Ispratili su svoju decu sa nadom da će se uskoro vratiti, da se brinu o starim i podižu nejač, ali ih nikad ne dočekaše. Svi su pali na braniku otadžbine, i danas se njihova imena nalaze uklesana na spomeniku među 208 izginulih mokrogorskih junaka.

O sudbini Dragutina i Nedeljka nema podataka, a obzirom na godine starosti i mesto pogibije, 1914. godine kod Obrenovca, znamo da se Milutin borio u IV pešadijskom puku drugog poziva.

Osim toga, Službeni vojni list je objavio podatak pod brojem (FAO 11.124) da je redov Milutin Čečarić odlikovan Zlatnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima za pokazanu hrabrst u svim borbama u kojima je učestvovala njegova jedinica.

Milutinov sinovac, Milan Čečarić, zna, po pričanju dede, da je cela porodica sa dubokim bolom primila vesti o smrti svojih članova, posebno je tugovao Milutinov sin Dobrisav. Dečakov duševni bol bio je daleko teži od onoga dana kada ga je i majka ostavila i preudala se.