Na jednoj slavi stari ratnici su prepričavali događaje iz proteklog rata, a onda neko u šali dobaci jednom Soluncu iz Ljubiša.
– Bogami, vi Ljubišani lepo podeliste Karađorđeve zvezde – našali se jedan ratnik.
– Kako misliš?
– Pa, lepo, tri uzeše Smiljanići, dve Ršumovići, ostalima ništa.
– E, lako je njima kad su imali Krstu Smiljanića – ču se jetka opaska sa dna trpeze.
Znali su svi prisutni Solunci kako se dodeljuju najviša odlikovanja, ali su hteli da naprave šalu sa svojim drugom. Evo najboljeg dokaza. Ratnici Gostilja takođe su dobili pet Karađorđevih zvezda, Rožanstvo je imalo čak jednog viteza više, a nijedno to selo nije imalo Krstu Smiljanića niti bilo kog generala.
Jedan od šestorice viteza iz bivše opštine Rožanstvo bio je Branko Njegošević. Rođen je 14. juna 1885. godine u Alinom Potoku u porodici Nedeljka i Marije, zemljoradnika osrednjeg imovnog stanja. Otac mu je umro pre rata pa je na njega pala sva briga oko izdržavanja majke, supruge i dece, zbog čega je kao hranilac porodice bio oslobođen služenja vojnog roka. Oženio se Stankom Terzić i u tom braku su rođeni sinovi Tihomir i Dragomir i kćerke Jela, Desimirka i Stanojka.
U Prvi balkanski rat 1912. godine pošao je kao vojnik 3. čete, 2. bataljona, IV pešadijskog puka prvog poziva i učestvovao u svim borbama ove jedinice do oslobođenja zemlje 1918. godine. U vojnoj dokumentaciji piše da se kaplar Branko Njegošević odlikovao hrabrošću i primernim požrtvovanjem u svim borbama koje je vodila njegova četa, posebno u borbama na Solunskom frontu, i da je za ratne zasluge odlikovan Srebrnim vojničkim ordenom Karađorđeve zvezde sa mačevima, Spomenicom za rat sa Turskom 1912, Spomenicom za rat sa Bugarskom 1913. i Albanskom spomenicom.
Posle povratka iz rata živeo je na svom imanju u Alinom Potoku, sve do smrti 1949. godine.
