Na bloku “Zlatibor” fotograf je snimio ogromnu senku koja liči na užički najveći ikada izliveni spomenik Titu, zvani “Bronzani maršal“. Ali šta je bilo nekad tu na mestu gde se poslednjih decenija uzdiže taj užički blok?
Užičanstveno vam detaljno može prikazati šta je tu bilo nekada zahvaljujući profesoru fiskulture Nikoli Elezoviću Elezu, jednom od nekadašnjih najboljih Jehličkinih gimnastičara. Eleza sam upoznao još u ranom detinjstvu, bio je jedan od bliskih prijatelja moga oca fiskulturnika Vlajka. Većinu svog radnog veka je proveo radeći kao profesor fiskuture u Zapadnoj Nemačkoj. U Užice je dolazio dva puta godišnje u vreme raspusta.
Posle odlaska u penziju adaptirao je kuću uz reku u ulici Kneza Lazara, koja je bila baš uz zgradu u kojoj je u to vreme prve decenije 21. veka bila užička, a i moja TV 5 Užice. Elez je tu provodio veći deo godine, stalno je nešto radio po dvorištu i u radionici, često je pravio roštilj i tako nas okupljao. Zimi je odlazio u Nemačku. Jedno prilikom tokom našeg druženja sam ga pitao šta ima u Nemačkoj da baš tamo zimuje. Rekao je: “Što da samujem i da grejem ovoliku kućerinu, kad u Nemačkoj imam mnogo baba koje me željno očekuju da me paze i maze…”
U našim druženjima često sam ga navodio da pripoveda o Užicu iz njegove mladosti. Jednom prilikom sam mu se požalio da imam samo fotografiju nekadašnjeg starog Hotela “Zlatibor”, da nemam u kolekciji više nijednu fotografiju tog dela Užica pre izgradnje bloka “Zlatibor”. Elez je ustao i bez reči mi doneo koverat sa fotografijama tog dela Užica, islikan sa svih strana. Kasnije mi je objasnio da kad je pošao na rad u Nemačku, počeli su da ruše Vukosavljevića kuću, a on je želeo da za uspomenu sačuva od zaborava taj stari deo Užica. Tako je Nikola Elezović za užičanstveni nezaborav te 2008. godine sačuvao od zaborava taj centralni deo Užica, gde je bio i nekadašnji boemski centar Užica, Hotel Zlatibor, pa tako ostavio i uspomenu na sebe.
