На блоку “Златибор” фотограф је снимио огромну сенку која личи на ужички највећи икада изливени споменик Титу, звани “Бронзани маршал“. Али шта је било некад ту на месту где се последњих деценија уздиже тај ужички блок?
Ужичанствено вам детаљно може приказати шта је ту било некада захваљујући професору фискултуре Николи Елезовићу Елезу, једном од некадашњих најбољих Јехличкиних гимнастичара. Елеза сам упознао још у раном детињству, био је један од блиских пријатеља мога оца фискултурника Влајка. Већину свог радног века је провео радећи као професор фискутуре у Западној Немачкој. У Ужице је долазио два пута годишње у време распуста.
После одласка у пензију адаптирао је кућу уз реку у улици Кнеза Лазара, која је била баш уз зграду у којој је у то време прве деценије 21. века била ужичка, а и моја ТВ 5 Ужице. Елез је ту проводио већи део године, стално је нешто радио по дворишту и у радионици, често је правио роштиљ и тако нас окупљао. Зими је одлазио у Немачку. Једно приликом током нашег дружења сам га питао шта има у Немачкој да баш тамо зимује. Рекао је: “Што да самујем и да грејем оволику кућерину, кад у Немачкој имам много баба које ме жељно очекују да ме пазе и мазе…”
У нашим дружењима често сам га наводио да приповеда о Ужицу из његове младости. Једном приликом сам му се пожалио да имам само фотографију некадашњег старог Хотела “Златибор”, да немам у колекцији више ниједну фотографију тог дела Ужица пре изградње блока “Златибор”. Елез је устао и без речи ми донео коверат са фотографијама тог дела Ужица, исликан са свих страна. Касније ми је објаснио да кад је пошао на рад у Немачку, почели су да руше Вукосављевића кућу, а он је желео да за успомену сачува од заборава тај стари део Ужица. Тако је Никола Елезовић за ужичанствени незаборав те 2008. године сачувао од заборава тај централни део Ужица, где је био и некадашњи боемски центар Ужица, Хотел Златибор, па тако оставио и успомену на себе.
