Zanimljiva je bila ova 1963. godina, Prvi dan ove godine je bio utorak, a i poslednji takođe utorak. Prikazan je Hičkokov film “Ptice”. Otvorena Zgrada Pan Am u Njujorku, zgrada sa najvećom kvadraturom do tada 263.985 kvm. Ameri su zatvorili zatvor Alkatraz u kome je robijao Al Kapone. Pojavio se Prvi album The Beatles-a: Please Please Me, snimljen je u jednom danu, za 12 sati. Dobio sam ga za svoj četrnaesti rođendan 1966, bitlmanija u Evropi je još uvek trajala… Na Pesmi Evrovizije: Vice Vukov smestio Jugu na 11. mesto. Tito intervenisao, pa je u Jugoslaviji olakšan poreski teret zanatlija (veliko uvećanje iz maja 1962 oteralo mnoge iz posla). Francuska stavila veto na ulazak Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu. Ove godine su rođeni srpski teniser Boba Živoinović, glumac Dragan Bjelogrlić, kao i američki glumac Džoni Dep.
Nije ni u Užicu bilo manje zanimljivo ovoga februara 1963. U Železničkom domu, koji je bio u blizini nekadašnje ćirine železničke stanice, se okupilo njih 200 da isprati veterane mašinovođe, ložače koji su 35 godina omogućavali da “Ćira putuje”. Slavko Grković, Milorad Ristanović, Dragutin Cvijović, Žarko Stanić, Milosav Daničić, Dušan Kuljanin, Ranko Marilović, Milivoje Jevtić, Budimir Nikolić, Miljko Goronić, Milorad Stanić, a bila je i jedna žena – Dobrila Jeremić.
Ovog februara u sali Opštine je predstavljen model budućeg bloka “Zlatibor”. U prvoj varijanti trebalo je sve porušiti sem četiri posle rata izgrađene zgrade od tadašnje benzinske pumpe na keju, Hotela Zlatibor, sve kuće do samoposluge, čak i kafanu Šumadija i sve starije kuće do Đetinje. Na svu sreću to se nije dogodilo. Odmah sledeći dan je osnovan Zavod za urbanizam, koji treba da vrši planiranje, prikuplja, obrađuje i analizira dokumentacije potrebne za urbanističko planiranje, projektovanje…
U užičkom srezu je 1963. živelo 52.000 mladih starijih od šesnest godina. Sreski komiet Saveza Komunista je raspravljao o tome kakvi su problemi mladih, puna četiri časa. “Jovo Ostojić je govorio o nekim vaspitnim problemima, naročito kod školske omladine, ističući da mladi ljudi često postavljaju zahteve za rešavanje nekih pitanja, a zaboravljaju na izvršenje svojih obaveza”. Vitomir Čvorović je govorio o teškoćama sa kojima se bore učenici u privredi, ukazujući da su “šegrti” u pravom smislu i reči“. Mihajlo Rebić je govorio o problemima u radu srednjih škola. Mladen Zkatić je uočio pojavu da mladići i devojke sa sela ne vide jasnu perspektivu u opstanku na imanju i da im bi trebalo pružiti više pomoći u vezi daljeg unapređenja poljoprivrede.
Užični su kritikovali ovoga meseca telefonski imenik, koji je izdala pošta Užice, zato što su neke institucije bile preskočene i njihovog broja telefona nije bilo u imeniku. Nije bilo telefona Sreskog komiteta Saveza komunista, kao i redakcije “Vesti”… A bilo je mnogo pomešanih i izgrešenih imena i pravopisnih grešaka.
Pojavilo se obaveštenje: “Nova sajdžijska radnja počela je sa radom u ulici Maršala Tita 118 – Titovo Užice (prko puta bivše Kurlagine kafane). Ranije sam radio kod bivše radnje Mila Petrovića. Malnar Alojz, časovničar“. U sledećim vestima se pojavio demanti: “Obaveštenje Malnara Alojza da je radio u bivšoj časovničarskoj radnji Mila Petrovića je sa zadnjom namerom neistinito. Naprotiv, časovničarska radnja pokojnog Mila Petrovića nije bivša, jer ona radi i danas svakog dana pre i posle podne u ulici Maršala Tita broj 85 u Titovom Užicu. Udova Milojka Petrović.” A onda je Molnar objavio oglas iste sadržine samo bez reči “bivše”.
Počele je potražnja za kućnim pomoćnicama: “Hitno potrebna kućna pomonica. Javiti se na šumsku sekciju, Titovo Užice”.
Osnovan je savez pronalazača područja Opštine Užce, incijator je bio Dragan Nikolić, a skup je održan u Radničkom domu u Sevojnu.
Objavljeno je da će se u toku godine uvesti struja u Dubokom, Buaru i Trnavi, a u svim selima će se graditi i popravljati putevi. Valjaonica bakra je imala rekordnu proizvodnju. Proizvodnja “Cvete Dabić” visoko se kotirala na domaćem tržištu, a počeli su da izvoze i na strano tržište.
Ovoga meseca u Užicu se dogodilo mnogo požara. U Metalopreradi su u toku dana izbila dva požara, i to u uparavnoj zgradi u koju su se uselili pre dva meseca. Uzrok je to što su izvođači radova u betonski dimnjak, ugradili drvene grede. Drugi je bio u bolnici, u kojoj se zapalila glavna razvodna tabla, instalacije nisu bile dobro projektovane, a ovaj požar je doveo u opasnost 25 života. Sledeći požar koji se dogodio bio je u Raketinom autobusu, takođe varničenje pa požar na instalacijama i to u momentu kada je autobus bio na stanici, pa su nekako uspeli da ga ugase.
Godišnju skupštinu je održalo i sporsko društvo DTV Partizan. Rečeno je da u društvu sve više ima mladih radnika, da je u organizaciji pitanje kadrova uglavnom rešeno, da je ova godina godina jubileja društva, 50 godina postojanja. Da je stadion ispred Doma (Sokolane) ponos Duštva i grada, da je Društvo osvoilo veliki broj priznanja, a pohvaljeni su za svoje rezultate aktivisti: Vlajko Kovačević, za koga je rečeno da je dostojno zamenio Joža Jehličku, Spiridon Borodi, Milutin Veljković, Dragan Popović, Simo Aćimović, Tadija Lazić i Dušan Jevtić. Nova uprava je imala 21 člana, a za predsednika je izabran Đuro Raković.
Fudbaleri Slobode i Fapa su odigrali trenig utakmicu pred početak prvenstva Srpske lige, utakmica je završena 4:4, a u poluvremenu 2:2.
Užičani su ovoga meseca prodavali: odmah useljiv lokal u M. Tita 167, kuću u M. Markovića 74, a Vasilj Škorić je prodavao u Sevojni kuću u kojoj je bila nekada Savića kafana.
Zemljoradnik Draguljub Đorđević (70) iz sela Bjeluše punih 25 godina nije govorio sa ženom Dobrosavom, u braku su bili 50 godina, sporazumevali su se preko komšija.
Najstariji lovac u užičkom kraju je bio Milenko Jovanović iz sela Kotraže, napunio je 80 godina, a lovom se bavio 60. Da bi tada došao na lovačko veselje u Ivanjicu, po snegu i mećavi je prepešačio 30 kilometara.
Tada su smatrali da je jedno od najstarijih drveća u užičkom okrugu drvo hrasta staro preko 300 godina, čija visina je iznosila 45 metara, a prečnik mu je 130 santimetara. Predloženo je da se ovaj hrast stavi pod zaštitu države.
24. februara, u nedelju, u Domu JNA svirao je duvački orkestar Radovana Babića iz sela Milićeva kraj Požege, koji su prošle godine proglašeni za prvu trubu Dragačeva. Snimili su i ploču za produkciju Diskos. Na njihovom repertoaru se tada nalazilo 25 marševa, veliki broj kola i narodnih pesama, a rešili su bili da u repertoar ubace i nekoliko zabavnih pesama.
