Некада, испод некадашње Зелене пијаце звана Табана, која је била на месту где је данас хотел зв. “Сивоња”, сељењем Сточне пијаце заживео је стари топоним “Међај”. Међа између сеоског и градског, који су се ту састајали ради трговине. Ту у Међају. У истом правцу била је амбуланта за раднике текстилне фабрике.
Од данашње Железничке сатнице на месту где је била монтажна испостава полиције за пратњу возова, улицом поред Тешића куће, поред мостића и преко мостића на јазу, био је колосек за вагонете којима је превожен угаљ за Ткачницу. Угаљ је истоваран на индустриском колосеку. Кад се пређе преко мостића била је мала крчма, коју је држала од 1935. године ћерка кафеџије Славка Гогић.
Са друге стране, према данашњој железничкој станици, било је двориште, тада повеће двориште Зрњевића, где је свакдневно било на десетине волујских кола, кола са коњском запрегом помељара, који су чекали на ред, па и ноћевали под колима или у соби за воденичке раднике, где су се Зрњевићи играли са вршњацима. Баш ту близу, где је сада зграда поште код Железничке станице, била је кућа, велика кућа, једна од најстаријих кућа у Ужицу и из турских времена – Зотовића кућа.
