Milenko Subotić je bio pravi gospodin, uvek elegantan, voleo je društvo, kafanu, pesmu. Za svojim stolom je uvek okupljao muzičare, počastio ih i zapevao sa njima. Na fotografiji je Milenko Subotić sa čašom u ruci, a do njega sa violinom užički virtuoz Vlajko Nikolić.
“Godine 1930. osnovana je bravarska radnja Milenka Subotića, savremena sa svim tada najmodernijim motorizovanim sredstvima: drebangom, švajs aparatom, gevint mašinom, lok štancom za izradu gvozdenih prozora, plehserom za sečenje svih fazonskih gvožđa. Prima i izrađuje sve građevinske poslove gvozdene konstrukcije, vodovoda, kanalizacije pokrivanje građevina plekom i izradu oluka. Preporučuje veliki izbor raznih šporeta, furuna, plugova podesnih sa brdske krajeve…” kako je pisalo na kariranom papiru oštampanog memoranduma te tada najsavremenije bravarske radnje u Užicu. Nalazila se u u ulici Nikole Lunjevice br. 2. Ta ulica se danas zove Momčila Tešića, porodična zgrada postoji i danas, a u njoj je do skora bila bravarska radnja “Subotić”, Milenkovog unuka Borka i “Unimetal” limarija njegovog sina Radisava Raka, koji su produžili porodičnu tradiciju. Milenko je u svojoj bravarskoj radionici radio sve do smrti 1971. godine. Bio je poznat u Užicu po tome što je svoj bravarski posao bezgranično voleo.
“Dostojanstvo profesije zanatlije, koje je Milenko tada stekao, kao jedan od najboljih užičkih majstora bravara, nije ni do danas zaboravljeno.. Kakav je to majstor bio svedoči i fotografija prve hale “Pošingerove” fabrike oružja u Krčagovu, na čijoj poleđini piše: “Uspomena sa rada kad sam radio gvozdenu konstrukciju na fabrici oružja u Užicu, koju sam završio za 57. kalendarskih dana, a izradio deset i po vagona konstrukcije i isto toliko montirao za dinara 38.500”.
