Када се пође некадашњим Затиборским путем, стизало се до кривине после које је почињала Бела Земља. На тој кривини је била Анкина кафана, позната пре Дргог светског рата, па све до седамдесетих, по најбољем качамаку у крају. Седамдесетих је прављен нови Златиборски пут, исправљена је кривина, а кафана је остала ван њега. Од тада полако је падала у заборав. Време је за њено место на сајту незаборава.
Титово Ужице постаје туристички град и без проспекта. Туристи, наши и страни, долазе због Трга. Шездесет и два аутобуса пролазе дневно кроз град, 1500 путника, сви попију најмање кафу, ту у Градској кавани.
Елагантан, господског изгледа, са обавезном белом марамицом у малом џепу сакоа.
Прозван од својих школских другова, гимназијалаца, “Бато Труба”, цењени је ужички архитекта, боем и врсни познавалац џеза.
